SINDO GARAJ, OSNIVAČ KUBANSKIH KANTAUTORSKIH PESAMA
Kubansko kantautorstvo se pojavljuje kao autorska kreacija u drugoj polovini XIX veka i duboko zalazi u XX vek. Od početka je bilo izraz stapanja uticaja anonimnih popularnih pesama sa izrazima profesionalne muzike, koji su vodili poreklo od muzičkog pozorišta, uključujući opersko. Ističu se imena kao što su Hose (Pepe) Sančes, Antonio Gumersindo Garaj i Garsija (Sindo Garaj)*, Alberto Viljalon, Rosendo Ruis Suares, Patrisio Baljagas, Manuel Korona, koji su, između ostalog, stvarali bolera, kancone, gvaraće i habanere, što je sve činilo dobro nazvano Tradicionalno kantautorstvo. Njime se u popularnoj kulturi ustanovila slika, prisutna do naših dana, kantautora, «nomada» i boema, misaonih hroničara ljudskog bića i ljubavi u svim njenim nijansama.
Nesumnjivo ključna figura u Kubanskom tradicionalnom kantautorstvu bio je Sindo Garaj, koji nije imao akademsko obrazovanje u muzičkoj tehnici, ali je stvorio dela koja su smatrana istinskim lekcijama harmonije i kompozicije, kao što je «La Bayamesa» (Žena iz Bajama) i «Perla Marina» (Morski biser). Kao interpretator i gitarista, stvorio je svoju prvu pesmu sa 10 godina, «Quiereme triguena» (Voli me tamnoputa». Sećajući se svog detinjstva, kantautor se setio jedne prilike: «U mojoj kući je uvek bila po jedna, dve pa čak i tri gitare, ne računajući one mamine i tatine». U 16 godina je dobio prvu gitaru koju mu je poklonio brat. Sindo je stvorio više od 600 muzičkih dela i glavnu inspiraciju mu je bila rodna gruda, Santjago de Kuba, pejzaž koji je posmatrao, ljubav i naravno kubanska žena. Kao skoro svi kantautori, radio je i na pesmama od gvaraće do bolera.
Hose Antonio Mendes je 1988 g. rekao o Sindu: «Imao je sopstveni način harmonizacije svojih pesama. Kada su videli njegove radove profesori su mogli samo da se čude da je čovek bez poznavanja muzike mogao da koristi ta sredstva kako je to činio Sindo Garaj. Njegove harmonijske sekvence su iznenađivale studente pošto je rušio kanone koje su uspostavile velike muzičke škole. Sindo je pravio niz svojstvenih kombinacija, naročito je na jedinstven način koristio basove. Treba zaključiti da je u suštini Sindio Garaj bio istinski genije.»
Sindo Garaj, koga je Federiko Garsija Lorka krstio «Velikim faraonom Kube», je bez sumnje bio jedan od vrhunskih kantautora kubanske muzike. Pevao je tokom 89 godina svog dugog života. Samouk, posedovao je izuzetnu intuiciju. Često je koristio hromatizam, toliko tačno, koliko i iznenađujuće. Zbog svega toga ne treba da čudi da ga još uvek slušamo kako se šeta u vremenu, u svakoj gitari koja se pretvara u poeziju i svakoj žici koja postaje melodija.
* Umetničko ime koje je uzeo kantautor iako malo čudno i sugestivno, prevodi se na: Sindo, indijanac, žustar i hrabar Sobonej; Garaj, čisto kasteljanski, stih romansi, XVI vek. Umro je u 101 godini, 17. jula 1968 g.
