VESTI O ĆAVESU I EVU
Juče, u četvrtak 9. napeta situacija u Boliviji je zaokupila našu pažnju.
Danas, u petak, se nadovezuje jedan događaj od velikog interesa: dolazak na Kubu Uga Ćavesa, posle uspešnog puta u Kinu. Ako se u Boliviji oligarhija sudara sa ozbiljnim i čvrstim liderom kao što je Evo Morales, protivnici Bolivarske revolucije u Venecueli, koji su sve svoje nade položili u udar koji bi međunarodna ekonomska kriza usmerila ka toj zemlji, shvatiće da je Ćavesova borba za socijalizam u stanju da prevaziđe bilo kakvu prepreku. On je obećao da će dostignuća i veliki socijalni napredak biti održani, industrijalizacija zemlje će nastaviti svoj tempo i Venecuela će se pretvoriti u primer industrijalizovane zemlje sa socijalnom pravdom koja će poslužiti kao inspiracija i primer za Treći svet.
Njegov put u Kinu i Japan, usred krize koja pustoši sve nacije sveta, je istinski primer političke strategije. Pre toga je učestvovao na Samitu Južnoamerikanaca i Arapa, koji zajednički raspolažu ogromnim prirodnim resursima. U Japanu, jednoj od najindustrijalizovanijih zemalja sveta i zemlji sa najvećim ekonomskim potencijalom, video je važno tržište za venecuelanske proizvode. Pre svega, jasno je izvukao zaključak da će Kina, sa svojim ubrzanim razvojem, biti najveća ekonomska sila na zemlji, neizbežni bastion svetske trgovine i tačka podrške za zemlje Trećeg sveta, koje su najbogatije kapitalističke sile diskriminisale i eksploatisale.
Vesti od 8. obaveštavaju o sporazumima potpisanim posle razgovora održanih između predsednika Venecuele i Narodne Republike Kine, Uga Ćavesa i Hu Đintaoa.
One od juče 9. obaveštavaju o aktivnostima koje je na zahtev predsednika Kine, Ugo Ćaves obavio tog dana, pre započinjanja povrataka.
Novinske agencije su naširoko govorile o njegovim aktivnostima u Kini:
«Predsednik Venecuele, Ugo Ćaves, rekao je danas da je sa svojim kineskim kolegom, Huom Đintaom, dogovorio porast saradnje da bi se postiglo da Kina u 2010 g. dobija milion barela nafte dnevno.
«Pred svetskom situacijom (krizom), predložio sam mu da, analiziramo mogućnost i dogovorimo da pomerimo unapred cilj utvrđen u strategijskom sporazumi za 2013 g.», rekao je danas Ćaves stotinama nacionalnih, pokrajinskih i lokalnih rukovodilaca iz Škole komunističke partije Kine (KPK), koji su mu aplaudirali.
«Postizanje te isporuke, izgradnja jedne venecuelanske rafinerije na kineskoj teritoriji i stvaranje dvonacionalne brodske kompanije za prevoz sirove nafte, bili su prioritetni ciljevi Ćavesove posete.
«Predsednik Venecuele, Ugo Ćaves, danas je ocenio «neophodnim» izgradnju jedne platforme savezništva između Kine i Latinske Amerike i Kariba.
«Predsednik Venecuele, Ugo Ćaves, završio je danas svoju posetu Kini sastankom sa kineskim potpredsednikom, Ksi Đinpingom, koji se smatra eventualnim naslednikom Hu Đintaoa na čelu Komunističke partije Kine na sledećem kongresu 2012 g.
«Ksi je rektor škole gde se obrazuju svi rukovodioci KPK od stvaranja Narodne Republike Kine 1949 g., a koju je Ćaves danas posetio.
«Kina zna da gleda daleko. Posle nekoliko meseci naše vladavine, ja sam bio ovde i sa Điangom Zeminom smo započeli odnos kome sam sada sa Huom rešio da dam novi strateški dinamizam.»
«Juče je Ćaves rekao Huu, na sastanku u Velikoj palati naroda, da je «Kina najveći motor koji postoji da odvede svet dalje od krize.»
«Danas je u školi potvrdio da «ako je Vašington bio prestonica imperijalnog sveta, Peking je danas jedan od najvećih prestonica multipolarnog sveta.»
«Nalazimo se u procesu osnivanja naše partijske škole koja živi tek godinu dana i njeno osnivačko jezgro treba da prođe kroz ovu jer počinjemo da oblikujemo jednu veliku partiju sa jasnom ideologijom: socijalizam», potvrdio je.
Oko 2 po podne, predsednik Ćaves će mi učiniti čast da me poseti. Biće izuzetno interesantno za mene da saznam detalje njegovog puta u inostranstvo gde je ukupno boravio više od 12 dana, pokazujući svoje bezgranično poverenje u narod, njegovu rastuću socijalističku svest i u kadrove koji su ostali u zemlji.
Tokom dana će sigurno stići nove vesti o Boliviji i političkoj bitci Eva i njegovog nesebičnog naroda. Nastaviću da pišem, nastojeći da budem što kraći pred tolikim vestima. U 13:15 sam pozvao Dausu. Novo je da se Evo u 7 ujutru još nije bio odmorio. U to vreme su mu dostavili moje današnje razmišljanje. Obradovao se i pročitao ga pred novinarima. Obradovalo ga je da ja izbliza pratim situaciju. Posle je odspavao 2-3 sata.
Dausa me je snabdeo preciznijim informacijama o radu Parlamenta. Kako u domu koji ima 130 poslanika, gde Evova partija raspolaže velikom većinom, tako i u Senatu sa 27 kongresmena, gde je opozicija u većini, zakoni se usvajaju prostom većinom.
Problem je što privremeni izborni zakon da bi bio usvojen mora da ima većinu u oba doma. Raspolažući većim brojem članova među onih 27 u Senatu, oligarhija blokira njegovo usvajanje, zahtevajući uslove koji su neprihvatljivi kao što je novi izborni model; smanjenje skoro na ništa broja posebnih mesnih zajednica za indijansko stanovništvo koje je stvorio novi ustav bolivijske države, a koji je narod usvojio na nedavnom plebiscitu i najzad, nametanje znatnih ograničenja za mogućnost glasanja Bolivijaca koji žive u inostranstvu, a koji su u većini Evovi simpatizeri.
Putem tih zahteva nastoje da bolivijskog predsednika liše rastuće narodne podrške koju uživa.
Dok se pregovara o rešenju na osnovu mogućeg smanjenja 14 indijanskih poslanika koje Evo predlaže skoro na polovinu, pošto opozicija prihvata samo 3, počeli su sa intrigama, tvrdeći da indijanski Predsednik izdaje svoje sopstvene ljude. Tim putem nastoje da smanje njegove snage, osporavajući, osim toga, izborni model, što bi dovelo u pitanje pravo 700 hiljada bolivijskih glasača. Isti cilj traže ograničenjima i preprekama za Bolivijce koji žive u inostranstvu.
Logično je da Evo ne prihvata da suspenduje izbore, niti da liši mogućnosti glasanja veliki broj Bolivijaca na osnovu osporavanja jednog izbornog modela čiji je kvalitet odobren od strane međunarodnih organa kao jedan od najboljih u Latinskoj Americi. U 14:05 sati sam čuo Eva kako govori preko televizije, smiren, elokventan, ubedljiv.
Nemoguće je ne priznati ga i ne podržati ga. Štrajk glađu ne pogađa ni najmanje njegov intelektualni kapacitet. «Ne tražim vlast za sebe, tražim vlast za društvene organizacije», izjavljuje i potvrđuje. Njegovi odgovori štampi su zaista elokventni.
Dausa obaveštava da su mnogi parlamentarci iz opozicije, naročito oni iz Santa Krusa, otišli u svoje okruge da provedu Veliki petak i ostatak nedelje, kao pobožni vernici.
Evo sa svoje strane ne napušta svoj stav i zadržava ga zajedno sa grupom rukovodilaca koji ga slede u Vladinoj palati. Ujedno se, međutim povezao sa svim sledbenicima koji u ostatku zemlje štrajkuju glađu da ga prekinu do ponedeljka, da bi mogli da budu sa svojim porodicama za vikend.
Drugu prijatnu vest sam čuo danas u podne u Nacionalnom dnevniku televizije. Naš prijatelj Buteflika dobio je juče treći ustavni mandat uz podršku 90% glasača. To je za Kubu dobra vest, što nas podseća na značaj solidarnosti sa drugim narodima koja toliko obogaćuje našu istoriju od prvih dana Revolucije.
U 15:55 sati je stigao Čaves. Došao je u pratnji Luisa Rejesa Rejesa, ministra iz predsedničkog kabineta koji ga je uz Rafaela Ramiresa, ministra energetike i nafte, Nikolasa Madura, ministra spoljnih poslova i druge kadrove, pratio na njegovom putu u inostranstvo. Tek što je seo počeo je da mi priča svoje utiske.
Bio je veoma zadovoljan svojim sastankom sa Huom Đintaom, predsednikom Kine. Govorio mi je o opširnom dijalogu održanom tokom njegove radne posete, o kasnijoj večeri koji mu je priredio u Palati naroda i o poseti istorijskoj Školi kadrova KPK koju je predložio Predsednik. Razmenio je utiske sa potpredsednikom Kine i rektorom pomenute škole, Ksiom Đinpingom, koji je u njemu ostavio dubok trag. Već ga je bio upoznao u Venecueli, zemlji koju je posetio kao potpredsednik velike nacije.
Isto tako se sastao sa svojim prijateljem Čenom Juanom, predsednikom Kineske banke za razvoj, sinom nekadašnjeg predsednika te zemlje u prvoj revolucionarnoj etapi. Govorio je i sa ministrom spoljnih poslova. Veoma je pohvalio talenat i metode rada visokog kineskog rukovodstva, posebno Hua Đintaoa.
Sastanci i posete su bilu uz štampu ili bez nje. Odgovarao je na intervjue. Putem vesti koje su objavljivale agencije, precizirao je koje je reči izgovorio, a koje su bile plod prevoda, ili tumačenja onih koje je rekao. Agencije su naširoko prenele njegove aktivnosti.
Vratio se preko Vankuvera, u obratnom smeru. Let uz sletanje, trajao je 16 sati neto, polovina vremena preko teritorije SAD, koja nije pravila nikakve smetnje IL-96 Kubane de Aviasion. Ispričao je takođe detalje iz svojih poseta Kataru, Iranu i Japanu. Razgovarao je sa brojnim liderima. Više minuta je posvetio pozdravima koje su poslali mnogi od njegovih sagovornika. U tome je rigorozan. Nije hteo nikoga da zaboravi, posebno ne one koje su poslali kineski rukovodioci.
Među temama našeg sastanka, koji je trajao 2 sata i 50 minuta, obuhvatili smo mnoga pitanja. Izneo sam mu da se Kina otvara korak po korak prema upotrebi juana kao devize, koji nije veštački devalviran da bi bio konkurentan, kako je nabeđuju njeni neprijatelji, već zato što se njegova sposobnost konkurencije progresivno povećava.
Pol Krugman, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, podržava kao moguće da na sledećem sastanku, koji na svaki određeni broj godina dodeljuje karakter konvertibilne devize određenim valutama, MMF uključi juan zajedno sa dolarom, evrom, funtom sterlinga i drugim valutama. Oni koji upravljaju svetskom ekonomijom ne mogu više da ga ignorišu.
Evo nije mogao da nedostaje u našoj razmeni mišljenja. Objasnio sam mu detaljno informacije koje sam imao, njegovo odlično stanje duha i spremnost da održi štrajk glađu do krajnjih posledica. Pozvao ga je telefonom i izrazio mu potpunu solidarnost.
Najzad je govorio o svojoj skoroj poseti Argentini. Tražio je podatke o samitu u Trinidadu i Tobagu i o stavu Danijela koji će, zajedno sa Kristinom govoriti na njegovom otvaranju. Ispričao sam mu sve što znam.
U 21:54 sata, pozvao sam Dausu. Tražio sam vesti.
Kongres sazvan za 19:00, nije mogao da se sastane zbog nedostatka kvoruma. Sazvan je ponovo za 20:30 i opet nije bilo kvoruma. TV kanali su u to vreme prikazali parlamentarce iz opozicije u njihovim okruzima. Garsija Lineras se žalio zbog tog odsustvovanja i rekao da je takvo ponašanje na granici prestupa; da će ih ponovo pozvati za sutra, subotu 11. aprila u 12:30 sati. Da neće biti druge aktivnosti Kongresa dok se ne usvoji zakon.
Evo je dobro. Pregledao ga je lekar koji ga prati. Štrajk glađu lidera različitih okruga zemlje, uprkos Evovog poziva da prekinu do ponedeljka, se nastavio u znak solidarnosti sa Predsednikom. Danas ih, prema Generalnom sekretaru Bolivijske radničke centrale, ima 1027 u 97 štrajkačkih grupa.
Na konferenciji za štampu lidera Nacionalnog koordinatora za promene i Bolivijske radničke centrale izneto je da, ako se nastavi odsustvovanje parlamentaraca u Kongresu, protiv njih će se primeniti zakonske mere. Obavestio me je da će večeras posetiti predsednika. Treba mu 40 minuta od ambasade do palate. Obećao sam da ću ga zvati da pozdravim Eva.
U 22:20 sata sam ga pozvao. Odmah je dao mobilni Evu. Imao sam zadovoljstvo da čujem njegov smiren, ali čvrst glas, sa verom u pravednost njegove stvari. Izrazio sam mu našu radost zbog dobrog zdravstvenog stanja. Čestitao sam mu na čvrstini i njegovim smirenim i elokventnim rečima, koje nikoga ne vređaju niti povređuju. Ispričao sam mu za Ćavesovu posetu i njegovo solidarno ponašanje prema njemu i Boliviji. Preneo sam mu poruku solidarnosti i naše poverenje u njegovu pobedu.
Fidel Kastro Ruz
10. april 2009 g.
