TROJANSKI KONJ
Rafael Korea, predsednik Ekvadora, koji je u poseti Hondurasu, uoči sastanka OADa, je izjavio: «Verujem da je OAD izgubio razlog postojanja, a možda nikada i nije imao razlog da postoji.» Vest koju je prenela ANSA dodaje da je Korea «prorekao 'smrt' te organizacije zbog mnogobrojnih počinjenih grešaka».
Potvrdio je «da zemlje američkog kontinenta zbog geografskih uslova ne mogu da budu stavljene 'sve u isti koš' i da je zbog toga Ekvador pre više meseci predložio stvaranje Organizacije latinoameričkih država.
«Nije moguće da se o problemima regiona diskutuje u Vašingtonu, izgradimo nešto svoje, bez zemalja stranih našoj kulturi, našim vrednostima, uključujući očito zemlje koje su neobjašnjivo bile izdvojene iz interameričkog sistema, i konkretno mislim na slučaj Kube... to ja zaista bila sramota i dokaz dvostrukog morala koji postoji u međunarodnim odnosima». Po dolasku u Honduras, kako predsednik Selaja, tako je i on izjavio da «OAD treba da bude reformisana i da ponovo uključi Kubu, u suprotnom će morati da nestane.»
Druga vest agencije DPA tvrdi:
«Ponovno uključivanje Kube u Organizaciju američkih država (OAD) je prestala da bude tema Generalne skupštine tog organa u honduraskom gradu San Pedru Suli, po sebi, da bi još jednom postala izgovor za borbu interesa koji idu mnogo dalje od granica karipskog ostrva i mogli bi da (opet) dovedu u pitanje hemisferske odnose.
«Predsednik Venecuele, Ugo Ćaves, je to razjasnio ocenivši hemisferski skup koji počinje ovog utorka u Hondurasu skoro ratnim terminima.
«Biće to jedna 'interesantna bitka', rekao je, u kojoj će, ako se pokaže da je OAD 'i dalje ministarstvo kolonija' koje se ne menja da bi se 'podredilo volji vlada koje ga sačinjavaju', tada morati da se da predlog da se 'izađe' iz tog organa i stvori drugi alternativni.»
«Latinska Amerika na Kubi iskušava iskrenost istinskog približavanja Obamine administracije regionu, iznela je dnevniku «Vašington post», ekspert za Kubu Saveta za inostrane odnose iz Vašingtona, Džulija Svejg, uoči honduraskog skupa.»
Izdržavši napade najmoćnije imperije koja je ikad postojala, naš narod se borio za ostale bratske narode ovog kontinenta. OAD je bila saučesnik svih zločina počinjenih protiv Kube.
U jednom ili drugom trenutku sve zemlje Latinske Amerike su bile žrtve intervencija i političkih i ekonomskih napada. Nema ni jedne jedine koja to može da negira. Naivno je verovatno da dobre namere Predsednika SAD opravdavaju postojanje te institucije koja je otvorila vrata trojanskom konju koji je podržao samite dveju Amerika, neoliberalizmu, trgovini drogom, vojnim bazama i ekonomskim krizama. Neznanje, nerazvijenost, ekonomska zavisnost, siromaštvo, nasilno vraćanje onih koji emigriraju u potrazi za poslom, krađa mozgova, pa čak i usavršeno oružje organizovanog kriminala bile su posledice intervencija i pljačke poteklih sa Severa. Kuba, jedna mala zemlja, pokazala je da se može izdržati blokada i napredovati na mnogim poljima, pa čak i sarađivati sa drugim zemljama.
Govor koji je danas izgovorio predsednik Hondurasa, Manuel Selaja, na generalnoj skupštini OADa, sadrži principe koji mogu da uđu u istoriju. Rekao je zadivljujuće stvari o svojoj sopstvenoj zemlji Ograničiću se na ono što je izneo o Kubi.
«...na Generalnoj skupštini Organizacije američkih država koja danas počinje u San Pedru Suli, u Hondurasu, treba da započnemo proces mudrih ispravki starih počinjenih grešaka.
«Mi, Latinoamerikanci koji smo ovde, nedavno smo, pre par nedelja ili meseci, imali veliki samit Grupe iz Rija, u Salvadoru de Baiji, u Brazilu. Tamo smo usvojili jednu obavezu. Obaveza koju je napismeno i jednoglasno usvojila čitava Latinska Amerika da na ovoj skupštini u San Pedru Suli, večinom glasova ili koncenzusom, treba da se izmeni ta stara i istrošena greška koja je počinjena 1962 g., izbacivanjem kubanskog naroda iz ove organizacije.
«Ne treba da odemo sa ove skupštine, dragi dostojanstvenici, bez ukidanja dekreta sa tog osmog sastanka koji je kaznio čitav narod zato što je proglasio socijalističke ideje i principe, kada se danas ti isti principi praktikuju u svim delovima sveta, uključujući i SAD i Evropu (aplauzi). Današnji principi traženja različitih alternativa razvoja su očigledni upravo u promeni koja se dogodila u SAD izborom predsednika Baraka Obame...
«Ne možemo da odemo sa ove skupštine, bez ispravke te greške i te sramote, jer je na osnovu ove rezolucije OADa, koja ima već više od 4 decenije, tom bratskom narodu Kube zadržana nepravedna i nepotrebna blokada, upravo zato što nije postigla nikakav cilj, ali je pokazala da tamo, na nekoliko kilometara od naše zemlje, na jednom malom ostrvu, postoji jedan narod spreman da izdrži i da se žrtvuje za svoju nezavisnost i suverenitet.
«...ako to ne učinimo postajemo saučesnici rezolucije iz 1962 g. o izbacivanju jedne države iz OADa samo zbog toga što ima druge ideje, druga razmišljanja i proklamuje principe jedne drugačije demokratije, a mi nećemo da budemo saučesnici toga.
«...Ne možemo da odemo sa ove skupštine bez ukidanja onoga što je učinjeno u to doba.
«Jedan izuzetni Hondurašanin i jedan od naših zaslužnih ljudi, Hose Seslio del Valje, nazvan u našoj zemlji - mudri Valje - izrekao je 17. aprila 1826 g., kada smo upravo bili proglasili našu nezavisnost od španskog kraljevstva, u svom čuvenom članku, «Suverenitet i nemešanje»: «Nacije sveta su nezavisne i suverene. Bilo koliko da je njeno teritorijalno prostranstvo ili broj stanovnika, jedna nacija treba da se ponaša prema drugima istim onako kako želi da se one ponašaju prema njoj. Jedna nacija nema pravo da se meša u unutrašnje stvari druge nacije.»
«Tim rečima Sesilija del Valjea i pominjanjem Mahatme Gandija, Isusa Hrista, Martina Lutera Kinga, Abrahama Linkolna, Morasana, Martija, Sandina i Bolivara, završio je govor.
Nekoliko minuta kasnije, na konferenciji za štampu posle otvaranja skupštine, odgovarao je na putanja i ponovio principe. Posle je dao reč Danijelu Ortegi, autoru jednog od najdubljih i najargumentovanijih referata na Skupštini OADa. Na konferenciji su govorile Selajine zvanice, Fernando Lugo, predsednik Paragvaja i Rigoberto Menću, koji su se izrazili u istom smeru kao Selaja i Danijel.
Skupština već satima raspravlja. U trenutku kada završavam ovo razmišljanje, skor već u noć, još uvek nema vesti o odluci. Zna se da je Selajin govor imao uticaja. Ćaves razgovara sa Madurom i insistira kod njega da se čvrsto zadrži da ne može da se dopusti nikakva rezolucija koja bi uslovila ukidanje nepravedne kazne prema Kubi. Nikada nije viđena tolika pobuna. Bitka je bez sumnje teška. Mnoge zemlje zavise od kažiprsta jedne ruke iz vlade SAD koja pokazuje na Monetarni fond, Svetsku banku, Interameričku banku za razvoj ili u bilo kom drugom pravcu radi kažnjavanja buntovnika. Njeno započinjanje je već po sebi jedan podvig najbuntovnijih. Buduće generacije će upamtiti 2. jun 2009 g.
Kuba nije neprijatelj mira, niti odbija razmenu ili saradnju između zemalja sa različitim političkim sistemima, ali je bila i biće nepopustljiva u odbrani svojih principa.
Fidel Kastro Ruz
2. jun 2009 g.
