TORTURA NIKADA NE MOŽE DA BUDE OPRAVDANA
U nedelju, dok sam vršio poslednje doterivanje «Razmišljanja o Haitiju», slušao sam preko televizije proslavu bitke kod Pićinće, koja se odigrala u Ekvadoru pre 187 godina, 24. maja 1822 g. Muzika koja je pratila aktivnost bila je lepa i privlačna.
Zastao sam da pogledam upadljive uniforme iz tog doba i druge detalje proslave.
Koliko emotivnih uspomena u vezi herojske bitke koja je odlučila o nezavisnosti Ekvadora! Ideali i snovi toga doba su bili prisutni na toj svečanosti. Pored predsednika Ekvadora, Rafaela Koree, kao počasni gosti su bili Ugo Ćaves i Evo Morales – koji danas obnavljaju težnje za nezavisnošću i pravdom za koje su se borile i ginule latinoameričke patriote. Sukre je bio glavni akter besmrtnog podviga, podstaknutog Bolivarovim snovima.
Ta borba nije završena. Opet se javlja u novim veoma različitim uslovima, koji tada čak nisu mogli ni da se sanjaju.
Pala mi je na pamet verzija jednog govora Dika Čejnija o nacionalnoj bezbednosti koju sam pročitao u subotu, a koji je održan u četvrtak u 11:20 sati, na Institutu američkih preduzeća i koji je preneo CNN na španskom i na engleskom. Bio je to odgovor na govor koji je održao predsednik SAD, Barak Obama, u 10:27 istog tog dana u vezi iste teme, kome je dodao objašnjenje o zatvaranju zatvora u Gvantanamu. Ja sam ga slušao tog dana kada je govorio.
Pominjanje ovog dela silom okupirane nacionalne teritorije mi je, osim logičnog interesovanja za tu temu, privuklo pažnju. Nisam čak ni znao da će Čejni govoriti odmah posle. To nije uobičajeno.
Na početku sam mislio da bi to mogao biti otvoreni izazov novim predsedniku, ali kada sam pročitao zvaničnu verziju shvatio sam da je brz odgovor bio dogovoren ranije.
Bivši potpredsednik je pažljivo sastavio svoj govor, sa poštovanjem i povremeno zaslađen.
Međutim, ono što je karakterisalo Čejnijev govor je bila odbrana torture kao metoda za dobijanje informacija u određenim okolnostima.
Naš sused sa severa je centar planetarne moći, najbogatija i najmoćnija nacija, posednik jednog broja nuklearnih glava koji varira između 5 i 10 hiljada, koje mogu da eksplodiraju u bilo kojoj tačci planete sa milimetarskom preciznošću. Trebalo bi dodati i ostatak njegove ratne opreme: hemijsko, biološko i elektromagnetsko oružje i ogroman arsenal kopnenih, pomorskih i vazdušnih borbenih sredstava. To oružje je u rukama onih koji traže pravo da koriste torturu.
Naša zemlja poseduje dovoljno političke kulture da bi analizirala takve argumente. Mnogi u svetu isto tako shvataju ono što izražavaju Čejnijeve reči. Napraviću kratku sintezu izborom njegovih sopstvenih pasusa uz prateći kratke komentare i mišljenja.
Počeo je kritikom Obaminog govora: «očigledno je da bi predsednik bio kažnjen u Predstavničkom domu, jer u Domu imamo normu od nekoliko minuta», rekao je kao u šali, iako je on sa svoje strane dosta dugo govorio, zvanična prevedena verzija ima 31 stranu, svaka od po 22 linije.
«...bio sam prvi potpredsednik koji je radio i kao Sekretar za odbranu...Moje dužnosti su logično bile usmerene ka nacionalnoj bezbednosti. Najviše sam se usresređivao na te izazove... Danas sam slobodniji čovek. Nemam nikakve izbore da dobijam ili izgubim, niti idem da tražim usluge.
«Ja nisam ovde da govorim u ime Džordža V. Buša. Niko više od nas ne želi da sadašnja vlada ima uspeha.
Danas želim da govorim o strateškoj filozofiji posle naše politike. To činim kao neko ko je tamo bio svakodnevno tokom Bušove vladavine, ko je podržavao politiku kada su donošene odluke i ko bi, bez sumnje, to opet učinio u istim okolnostima
«Predsednik Obama zaslužuje našu podršku kada donosi mudre odluke, kao što verujem da je učinio u određenim pitanjima u vezi Avganistana, ili kada je povukao svoju odluku da objavi neke zapaljive fotografije, a kada okrivljuje, ili upropašćava odluke iz nacionalne bezbednosti koje smo mi doneli, zaslužuje odgovor.»
«Naša vlada je uvek morala da se suočava sa kritikama, koje su u slučaju određenih krugova bile uvek intenzivne, posebno poslednjih godina mandata, kada su opasnosti bile toliko ozbiljne, ili ozbiljnije nego ikad, ali osećanje uznemirenosti posle 11. septembra je već bilo iščezlo iz sećanja.»
Kasnije pominje pojedinačno terorističke napade počinjene protiv SAD tokom poslednjih 16 godina, u ili van njenih granica, nabrajajući pola tuceta njih.
Čejnijev problem je bio da uđe u nezgodnu temu tortura koju je zvanična politika SAD toliko puta osuđivala.
«11. septembar je izazvao potrebu za političkom promenom usmerenom ka jednoj strateškoj pretnji koju je Kongres ocenio kao neobičnu i izuzetnu pretnju nacionalnoj bezbednosti SAD... Od prvog trenutka smo odlučili da izbegnemo napade», potvrdio je.
Navodi broj ljudi koji su izgubili život 11. septembra. Upoređuje ga sa napadom na Perl Harbur. Ne objašnjava zašto je složena akcija mogla da se organizuje na relativno lak način, koje je prethodne vesti obaveštajne službe posedovao Buš, šta je moglo da se učini da se to izbegne. Buš je bio već skoro 8 meseci u predsedništvu. Znalo se da malo radi i mnogo se odmara. Stalno je išao na svoj ranč u Teksasu.
«Al Kaida je tražila nuklearnu tehnologiju – tvrdi – i Al Kaida je prodavala nuklearnu tehnologiju na crnom tržištu», - uzvikuje i dodaje: «imali smo napade antraksom iz nepoznatog izvora, kampove za obuku u Avganistanu i diktatore kao Sadam Husein, sa poznatim vezama sa teroristima na Srednjem istoku.
«Kao što ćete se podsetiti, ja sam bio u svojoj kancelariji u tim prvim časovima kada je radar otkrio jedan avion koji se usmerio ka Beloj kući sa 500 milja na sat, let 77, koji je završio udarivši u Pentagon. Dok je avion još uvek leteo, agenti tajne službe su ušli u moj kabinet i rekli mi da treba odmah da pođemo. Nekoliko trenutaka kasnije sam bio na jednom utvrđenom komandnom mestu, negde ispod Bele kuće.»
Čejnijeva priča potvrđuje da niko nije predvideo takvu situaciju i slabo služi ponosu Amerikanaca, uz pretpostavku da bi neko zatvoren u nekoj pećini na 15 ili 20 hiljada kilometara razdaljine mogao da primora Predsednika SAD da zauzme komandi položaj u podrumu Bele kuće.
«Od tada sam – priča Čejni –slušao povremene špekulacije da sam se ja promenio od 11. septembre. Ja to ne bih rekao, ali moram da dopustim da gledanje jednog koordiniranog i razornog napada na našu zemlju iz bunkera pod zemljom u beloj kući može da utiče na viziju koju neko ima o svojim odgovornostima.»
«Kako ratovi ne mogu da se dobiju u defanzivi, delovali smo direktno protiv terorista, njihovih jazbina i svetilišta.
«Ta politika je primenjene uz podršku obeju partija.
«Nismo izmislili vlast. Pojavljuje se u članu 2 Ustava.
«Posle 11. septembra su Kongres i jedna Mešovita rezolucija odobrili sve što je potrebno za zaštitu SAD.
«Ta inicijativa nam je omogućila da hvatamo pozive i pratimo kontakte između operatera AL Kaide i ljudi u SAD.
«Program je iz dobrog razloga bio 'top secret' , dok ga izdavači «Njujork Tajmsa» nisu dobili i objavili na prvoj strani. Posle 11. septembra, dnevnik je mesecima objavljivao fotografije poginulih tog dana zbog Al Kaide.
To je impresioniralo Komitet za Pulicerovu nagradu, ali očigledno nije služilo interesima zemlje niti je štitilo narod.
«Godinama kasnije naša vlada je shvatila da bi nacionalna bezbednost zemlje zahtevala sakupljanje informacija koje bi u nekim slučajevima mogle da se dobiju samo preko žestokih saslušanja.
«Ja sam bio, a i dalje sam žestok branilac programa saslušanja.» (Odnosi se na saslušanja uz primenu torture).
«Taj metod je korišćen sa teroristima pošto druge tehnike nisu uspele.
«Bio je to legalan, suštinski, dobro opravdan, uspešan i ispravan način postupanja.
«Ali naši naslednici imaju sopstvenu tačku gledišta o tome.
«Prema predsedničkoj odluci, prošlog meseca smo videli kao se objavljuju dokumenta vezana za tu praksu saslušanja. To je učinjeno kao puno vršenje vlasti poštujući pravo naroda da zna istinu.
«...Javnost je dobila manje od polovine istine.
«Teško je zamisliti gori presedan od posmatranja jedne administracije koja tek počinje kako inkriminiše političke odluke svojih prethodnika.
«Jedan od ljudi koji se usprotivio skidanju zabrane sa izveštaja o tehnikama saslušanja bio je direktor CIA, Leon Paneta.»
Čejni je, došavši do te tačke, ipak morao da objasni šta se desilo u zatvoru Abu Graib, koji je svet ispunio užasom. «Tamo je vladao sadizam i to nije imalo nikakve veze sa saslušanjima radi traženja informacija, rekao je.
«U Abu Graibu, su sadistički čuvari zloupotrebili zatvorenike kršeći zakone SAD, vojna pravila i pristojnost.
«Znamo razliku između pravde i osvete. Nismo hteli da pokušamo da se svetimo autorima 11. septembra.
«Od početka programa smo se samo fokusirali na najvažniji prioritet, dobijanje informacija o terorističkim planovima.
«Zbog štete koju su naneli iračkim zatvorenicima i poslovima SAD, zaslužili su i dobili pravdu.»
Nezavisno od hiljada mladih Amerikanaca koji su poginuli, postali invalidi ili bili ranjeni u ratu u Iraku i ogromnih fondova tamo uloženih, stotine hiljada života dece, mladih i starih, ljudi i žena koji nisu imali nikakvu krivicu za napad na tornjeve bliznakinje ugasilo se u toj zemlji posle invazije koju je naredio Buš. Ta ogromna masa nevinih žrtava nije čak bila ni pomenuta u govoru koji je održao Čejni.
Prelazi peko njih i nastavlja:
«Ako se liberali ne slažu sa nekim odlukama, a konzervativci sa drugim, izgledalo bi kao da je predsednik na stazi jednog razumnog rešenja.
«Ali u borbi protiv terorizma, nema srednjih tačaka, a srednje mere te srednje izlažu.
«Kada prestaneš da poznaješ samo jedan put, to nas može odvesti do katastrofe.
«Drugog dana vladavine predsednik Obama je najavio zatvaranje zatvora u Gvantanamu. Taj korak je preduzet uz vrlo malo promišljanja i bez plana.
«Ovoj administraciji (Obaminoj) je bilo lako da dobije aplauze u Evropi zbog zatvaranja Gvantanama, ali joj je teško da nađe alternativu koja bi služila interesima pravde i američke nacionalne bezbednosti.
«U kategoriji eufemizma, nagradu će dobiti jedan nedavni naslovni članak u jednom poznatom dnevniku koji pominje teroriste koje smo uhvatili kao «otete».
«Imamo neprijatelje naše zemlje, koje jedan dnevnik naziva žrtvama otmice.
«Saslušanja i program nadzora su, bez sumnje, ovu zemlju učinili bezbednijom.
Kada Obama i njegova administracija govore o saslušanjima, to čine kao da su razrešili moralnu dilemu kako izvući vitalnu informaciju iz usta terorista.
«U stvari, ostavljaju odluke po strani, dok umišljaju da su moralno superiorni.
«Skidanje tajne sa tih izveštaja je protiv interesa nacionalne bezbednosti.
«Šteta počinje sa informacijom visokog stepena tajnovitosti koja je već u rukama terorista.
«Vlade sveta koje su nas podržale u zajedničkim manevrima, sada se plaše jer vide da su ostale operacije kompromitovane.
«Predsednik Obama je iskoristio svoju moć da otkrije šta se dešava na saslušanjima...
«Sam direktor Nacionalne obaveštajne službe predsednika Obame, Denis C. Bler, je to rekao na ovaj način: «Sa saslušanja na kojima su korišćene te metode proistekle su Informacije velike vrednosti i pružile nam bolje razumevanje organizacije Al Kaide koja je napala našu zemlju.»
«Admiral Bler je izneo ovaj zaključak napismeno: ali je on nestao u jednoj kasnijoj verziji koju je objavila vlada.
«Tih 26 reči koje nedostaju su izrekle jednu neprikladnu istinu: ali nisu mogli da promene reči direktora CIA u vladama Klintona i Buša, Džorđža Teneta, koji je jasno rekao: « Znam da je taj program spasao živote. Znam da smo uništili planove. Znam da taj program sam za sebe vredi više nego što su FBI, CIA i Agencija za nacionalnu bezbednost zajedno mogle da nam pruže.»
«Ako Amerikanci imaju priliku da saznaju šta je bilo izbegnuto u zemlji, to poziva na razjašnjenje hitnosti i ispravnosti saslušanja u godinama posle 11. septembra.
«Bavimo se pribavljanjem njihovih tajni, umesto de naše delimo sa njima.
«To je nešto što treba da se zadrži dok ne bude prošla opasnost. Usput je trebalo doneti teške odluke.
«Nijedna odluka nacionalne bezbednosti nije doneta lako niti na brzinu.
«Kao u bilo kom sukobu bilo je troškova. Nijedan nije bio veći od žrtava onih poginulih ili ranjenih u službi svoje zemlje.
«Kao mnogi drugi koji pružaju usluge SAD oni nisu od onih koji traže zahvalnost, ali ja ću im biti zahvalan.»
Njegovi napadi na Obaminu administraciju su bili zaista žestoki, ali ne želim da dajem mišljenje o toj temi. Na meni je ipak da podsetim da terorizma nije pao s neba: to je bila metoda koju su smislile SAD da bi suzbile Kubansku revoluciju.
Sam general Dvajt Ajzenhauer, Predsednik SAD, je bio prvi koji je koristio terorizam protiv naše Otadžbine, a nije se radilo o grupi krvavih akcija protiv našeg naroda, nego o desetinama događaja počevši od same 1959 g., koji su kasnije povećani na stotine terorističkih akcija svake godine,uz korišćenje zapaljivih sredstava, eksploziva velike snage, usavršenog preciznog oružja sa infracrvenim zracima, otrova kao što je cijanid, gljive, hemoragični denge, svinjska groznica, antraks, virusi i bakterije, koje su napadale poljoprivredne kulture, biljke, životinje i ljudska bića.
Nije bilo akcija samo protiv privrede i naroda, nego i onih namenjenih eliminaciji rukovodilaca revolucije.
Hiljade osoba je bilo pogođeno, a privreda, čiji je cilj obezbeđivanje hrane, zdravlja i najelementarnijih službi za narod, je bila podvrgnuta neumoljivoj blokadi koja se primenjuje ekstrateritorijalno.
Ne izmišljam te činjenice. Stoje u dokumentima sa kojih je skinuta tajna vlade SAD. U našoj zemlji, uprkos ogromnih opasnosti koje su nam desetinama godina pretile, nikada niko nije bio mučen da bi se dobila informacija.
Koliko god bile bolne akcije protiv naroda SAD 11. septembra 2001 g., koje je čitav svet energično osudio, tortura je kukavički i sramni akt koji nikada ne može biti opravdan.
Fidel Kastro Ruz
27. maj 2009 g.
