S NOGAMA NA ZEMLJI
Dok je u Londonu, 2. aprila, započinjao i završavao se Samit G-20, poznata novinarka „Vašington Posta”, Karen Dejong, napisala je u tom uticajnom organu štampe: «Senator Ričard G. Lugar, savetovao je predsedniku Obami da imenuje specijalnog izaslanika za započinjanje direktnih razgovora sa komunističkom vladom ostrva.
«Skoro 50 godina ekonomskog embarga protiv Kube stavljaju Sjedinjene Države u kontradikciju sa mišljenjem ostatka Latinske Amerike, Evropske Unije i Ujedinjenih Nacija», kaže Lugar (republikanac iz Indijane) i «podrivaju našu najširu bezbednost i političke interese u Zapadnoj hemisferi».
«Samit dveju Amerika u Trinidadu i Tobagu od 17. dio 19. aprila će predstavljati priliku da izgradite gostoljubiviju klimu za napredovanje interesa SAD u regionu preko promene našeg stava prema Kubi.
«Lugar, najistaknutiji republikanac iz Komisije za spoljne odnose Senata, predvodi jedan široki pokret koji se zalaže za novu politiku koja uključuje Trgovinsku komoru SAD, druge grupe privrednika, jedan broj vlada saveznih država i grupe za ljudska prava. Kongresna dvopartijska većina je više puta glasala za olakšanje restrikcija za putovanja i druge kontakte sa Kubom, uprkos propalih mera posle pretnji predsedničkim vetom tokom Bušove administracije.»
«Lugar je kopokrovitelj jednog nacrta dvopartijskog zakona podnetog Senatu ove nedelje koji će okončati sva ograničenja za putovanja na Kubu, izuzev u slučaju rata ili pretnji zdravlju i bezbednosti».
«Lugar je rekao da bi imenovanje izaslanika i početak direktnih razgovora o temama kao što su migracija i trgovina drogama 'poslužio interesima vitalne bezbednosti SAD'... i u krajnjem slučaju mogao da stvori uslove za značajnu debatu o spornijim temama.»
Karenin članak ne ostavlja sumnju da Senator iz Indijane korača s nogama na zemlji. Ne polazi od filantropskih stavova. Radi, kako ona kaže, sa «Trgovinskom komorom SAD i drugim preduzetničkim grupama, drugim vladama saveznih država i grupama za ljudska prava.»
Siguran sam da se Ričard G. Lugar ne plaši gluposti da će ga okvalifikovati kao mekog i prosocijalistu.
Ako predsednik, Barak Obama, obilazi svet tvrdeći, kao što je učinio u sopstvenoj zemlji, da je potrebno da se ulažu sume koje budu bile potrebne za izlazak iz finansijske krize, garantuju stanovi u kojima žive bezbrojne porodice, garantuje posao američkim radnicima koju ga gube na milione, pruže kvalitetne zdravstvene usluge i obrazovanje za sve građane, kako to može da se složi sa merama blokade da bi se nametnula njena volja jednoj zemlji kao što je Kuba?
Droge danas predstavljaju jedan od najtežih problema ove hemisfere i Evrope. U borbi protiv trgovine narkoticima i organizovanog kriminala, podstaknutog na ogromnom tržištu SAD, latinoameričke zemlje gube već skoro 10 hiljada ljudi godišnje, više nego dvostruko od onoga što su SAD izgubile u ratu u Iraku. Njihov broj raste i problem je daleko od rešenja.
Ta fenomen ne postoji na Kubi, bliskom geografskom susedu SAD. U toj teškoj temi i u borbi protiv ilegalne emigracije, američki i kubanski graničari su sarađivali dugi niz godina. S druge strane, nijedan Amerikanac nije umro od posledica terorističkih akcija poreklom iz naše zemlje, jer to ne bi bile tolerisane aktivnosti.
Kubanska revolucija, koju blokada i prljavi rat nisu mogli da unište, zasniva se na etičkim i političkim principima; zbog toga je bila u stanju da opstane.
Ne mislim da iscrpim ovu temu. Daleko od toga, izostavljam u ovom razmišljanju štete koje je našoj zemlji prouzrokovalo arogantno ponašanje SAD prema Kubi. Oni koji su sposobni da mirno analiziraju događaje, kao što je slučaj sa senatorom iz Indijane, koriste neoborive argumente: mere SAD protiv Kube, tokom skoro pola veka, predstavljaju potpuni promašaj.
Nije potrebno istaći ono što je Kuba uvek govorila: ne bojimo se dijaloga sa SAD. Isto tako nam nije potrebna ni konfrontacija da bi smo postojali, kako misle neki glupaci: postojimo upravo zato što verujemo u naše ideje i nikada se nismo plašili dijaloga sa protivnikom. To je jedini način da se stvori prijateljstvo i mir među narodima.
Fidel Kastro Ruz
5. april 2009 g.
