POČETAK SAMITA
Danas je počeo sastanak samit G-20. Stručnjaci za ekonomske teme su učinili ogroman napor. Neki sa iskustvom u važnim međunarodnim dužnostima; drugi, kao naučni istraživači. Tema je složena, jezik je nov i zahteva navikavanje na termine, ekonomske podatke, međunarodne organe i političke lidere sa najvećom težinom u međunarodnoj sferi. Otuda potiče naša sklonost da se pojednostavi i na razumljiv način objasni ono što se dešava u Londonu, kako ga ja vidim.
Niko se neće čuditi ako Obama bude bio zvezda sastanka u Londonu.
Predstavlja najmoćniju i najbogatiju zemlju na svetu. Idu mu u prilog posebne okolnosti. Nije tamo Buš, lažljiv, ciničan, ratoboran i odbojan. Nema ni Mekejna, mediokriteta i neznalice, zahvaljujući upravo iznenađujućoj pobedi Obame, Crnca u zemlji rasne diskriminacije, gde je većina belih birača glasala za Mekejna, iako nedovoljno da bi kompenzovali glasove više od 90% američkih Crnaca i meleza, građana latino porekla, siromašnih i onih pogođenih krizom. Izabran je upravo kada su drugi lideri iz G-20 pred završetkom svog mandata, a Obama će verovatno biti predsednik SAD tokom 8 godina. Nema ničeg čudnog da se vesti iz Londona vrte oko njega.
Ono što je važno za svet je ono što će otuda izaći, ako nešto izađe. Svako od prisutnih ima sopstvene nacionalne, pa čak i lične ciljeve, kao politički lideri kojima će suditi istorija.
Obamin je pre svega da promeni sliku svoje zemlje, glavnog odgovornog za tragediju koju trpi svet, a koju međunarodno mnjenje s razlogom krivi za razornu krizu, za koju nema nikakvu političku odgovornost. Kako ukazuje bivši šef Međunarodnog monetarnog fonda i sadašnji profesor Tehnološkog instituta iz Masačusetca, Džozef Štiglic: «treba da dođe da kaže da on ni za šta nije kriv i da pokuša da najbrže reši ono što može.»
Njegov glavni evropski saveznik, premijer Gordon Braun, je domaćin samita i bezuspešno teži da izmeni sadašnje antilaburističke tendencije koje su se raspalile zbog gluposti njegovog prethodnika Tonija Blera. Obami nudi počasti Bankingamske palate, gde će biti primljen sa suprugom Mišel. Predsednik je staroj kraljici poklonio moderan digitalni plejer, plod napredne američke tehnologije, jedan Ipod sa pesmama i slikama iz Kraljičine državne posete SAD 2007 g. i knjigu partitura sa potpisom Ričarda Rodžersa. Sa Njenim veličanstvom nije morao da razmenjuje reči o svetskom sastanku G-20.
Braun, s druge strane, sa krizom igra na sve. Teži da promeni propise bankarskog sistema, podstakne ekonomski rast, poveća saradnju i okonča protekcionizam. Priznaje da će pregovori biti teški.
Njegova je lozinka: «bolje je gledati unapred nego unazad» Jasno je da bi, ako bi birači gledali unazad, dobio veoma malo glasova.
Želja oba saveznika u okrilju G-20 je da se svedu na najmanju meru razlike sa Francuskom i Nemačkom.
Sarkozi ne krije svoje nezadovoljstvo politikom SAD. Eksplozivan je. Nedavno je pretio napuštanjem sastanka. Juče je izjavio stanici Evropa 1 da za sada nema zadovoljavajućeg sporazuma oko Samita, iako je ublažio svoje pretnje da ustane od stola, ako se ne postigne napredak prema većem regulisanju: «neću se priključiti jednom samitu koji se ne bi okončao većim regulisanjem.» Tvrdi da pregovarači nisu postigli nikakav sporazum.
Nacrt saopštenja sa Samita, koji već kruži među novinarima, govori o merama za ponovno uspostavljanje globalnog rasta, održavanje otvorenosti tržišta i podsticanja globalne trgovine. »Treba postići rezultate, nema izbora», insistirao je juče Sarkozi.
Obama je pre nekoliko dana najavio da SAD predlažu da uvedu promene u svom sistemu regulisanja i nadzora, u nadi da će ta izjava ispuniti jedan deo evropskih zahteva, izbijajući im iz ruku im jednu od tih zastava.
Sarkozi je oštro odgovorio da je njegov napor da okonča poreske rajeve ozbiljan.
Nemačka kancelarka, Angela Merkel, veoma bliska Sarkozijevom stavu, zahteva da se u sporazum ne uključi ni zahtev iz jednog plana za poresko podsticanje za naporedne zemlje, niti da se otvara debata o najavi nove međunarodne valute koju od G-7 zahtevaju zemlje u razvoju.
«Svet se nalazi na raskrsnici. Moramo da učinimo sve što možemo da se kriza ne ponovi», izjavila je Merkelova.
«Moramo da idemo dalje od onog o čemu se govorilo u Vašingtonu», rekla je i dodala da sve što se dogovori u Londonu treba da ima garanciju da će biti primenjeno. «Ni jedno mesto, ni jedan proizvod, niti jedna jedina institucija, ne treba da ostanu bez nadzora i transparentnosti».
Merkelova se pokazala pristalicom podizanja dotacije Međunarodnog monetarnog fonda i povećanja pomoći zemljama u razvoju koje pre svega trpe posledice krize.
Proširenje fondova Međunarodnog monetarnog fonda izgleda već kao realna činjenica. Predsednik Meksika je po dolasku u London rekao da pregovara sa Fondom o jednoj kreditnoj liniji od 26 milijardi evra. Juče je, broj dva MMFa, Džon Lipski, obavestio u Londonu da će MMF dodeliti Meksiku kreditnu liniju od 47 milijardi dolara radi garantovanja raspoložive likvidnosti u slučaju da se pogorša situacija sa tržištima usled krize. To je veća suma od one koju je Meksiko tražio.
Kako SAD poseduju većinu akcija u MMFu, takav kredit neće biti moguć bez njihove podrške, što će podupreti uticaj Obame na samitu u Londonu.
Vesti su najavile da će se Obama u Londonu sastati sa Dmitrijem Medvedevim i Huom Đintaom, predsednicima Rusije i Kini, da bi razgovarali o delikatnim problemima koji obe zemlje imaju sa SAD.
U bilateralnim susretima supesile sa dve velike sile, sigurno bi bili obuhvaćeni ekonomski problemi, ili bi se možda najavili sporazumi strpljivo prodiskutovani i odobreni preko njihovih diplomatskih predstavnika.
Danas, 2. aprila, sam pročitao dugačak i detaljan izveštaj novinske agencije Ksinhua, datiran 1. aprila, gde se izveštava da su se «predsednik Kine, Hu Đintao i predsednik SAD, Barak Obama, idanas dogovorili da će njihove zemlje zajedno raditi na izgradnji pozitivnog, kooperativnog i kompletnog odnosa u XXI veku.»
«Predsednici su osim toga odlučili da uspostave bilateralni mehanizam strateškog i ekonomskog dijaloga.»
«Novi dogovor, koji su usvojila dva šefa država tokom susreta u Londonu, trasiraće pravac i dati snažan podsticaj održivom, solidnom i stabilnom razvoju odnosa između dve države.»
«Odnosi između Kine i SAD i dalje su jedni od najvažnijih bilateralnih odnosa u svetu u XXI veku, veku u kome se čovečanstvo suočava sa ogromnim prilikama i izazovima. U novom dobu, dve nacije imaju velike odgovornost u odnosu na mir, stabilnost i svetski razvoj, a osim toga dele široke interese.»
«Obe strane treba da održe ritam epohe i da se uvek rukovode bilateralnim vezama iz strateške perspektive i dugoročno».
«Osim što treba zajednički da rade na suočavanju sa izazovima veka, treba da poštuju i da uzmu u obzir osnovne interese druge strane i iskoriste prilike».
«Uspostavljanje mehanizma Strategijskog i ekonomskog dijaloga Kina-SAD je važan korak za još veće podsticanje bilateralnih odnosa. Time je prethodni strateški dijalog dveju zemalja podignut na novi nivo.»
«U trenutku u kome se međunarodna finansijska kriza i dalje širi, dve nacije treba da se međusobno podrže i zajednički rade da bi savladale oluju, što favorizuje primarne zajedničke interese Kine i SAD!
«Kina i SAD ne samo da treba da poboljšaju razmenu uz saradnju u oblastima kao što su ekonomija, borba protiv terorizma, protiv umnožavanja transnacionalnog kriminala, klimatskih promenama, energije i životne sredine, nego i u jačanju komunikacije i koordinacije u regionalnim i svetskim temama.»
Takav sporazum ne može da se prodiskutuje na sastanku od 60 minuta. Bio je već izrađen sa svim detaljima.
Kina, čiji su je sadašnji saveznici na azijskom kontinentu napadali i pljačkali pre jedva 6 decenija, napreduje danas prema vrhovnom mestu svetske ekonomije.
Glavni je poverilac SAD i spokojno diskutuje sa predsednikom te moćne zemlje o pravilima koja će upravljati odnosima dveju država u svetu bremenitom rizicima.
Možda je teleks Ksinhue preneo jednu od najvažnijih vesti vezanih za Samit G-20.
Danas je počeo i završio se dok pišem ove redove! Zapanjujuće!
Fidel Kastro Ruz
2. april 2009 g.
