OBAMINA PESMA

 

Po završetku Samita G-20, Predsednik SAD je na jednoj konferenciji u 2:30 po podne, po kubanskom vremenu, izjavio da je nezaposlenost u njegovoj zemlji dostigla najviši novo za 26 godina.

Pred krizom kao što je ova, a koje su se događale u prošlosti, svet nije delovao potrebnom brzinom, rekao je.  Danas smo naučili lekcije iz istorije. Neki u štampi su doveli u sumnju našu sposobnost da se dogovorimo, pomešali su poštenu debatu sa nepomirljivim razlikama, ali smo pokazali da je moguće postići koncenzus.

Dogovorili smo mere usmerene ka rešavanju situacije i ka obezbeđivanju da ne dođemo do te tačke u budućnosti. Imamo obavezu da podstaknemo stvaranje radnih mesta. SAD će očistiti svoje finansijske institucije od toksične aktive da bi ponovo aktivirale kredit za mala i srednja preduzeća (Pims). G-20 će napraviti slične programe.

Sprovešćemo inicijativu za podršku privredama zemalja u razvoju dodeljivanjem kredita. Istovremeno, odbacujemo protekcionizam koji bi mogao da doprinese produbljivanju problema.

Proširićemo i povećati nadzor važnih institucija i sektora. Reformisaćemo i proširiti MMF i ostale međunarodne finansijske organizacije sa ciljem da ih ojačamo.

Nekih 448 milijardi dolara će biti namenjeno podršci privredama u zemalja u razvoju. Pomoći ćemo i OUN i Svetskoj banci da bi izbegli humanitarne katastrofe.

Na direktna pitanja akreditovane štampe, američki predsednik je odgovorio na mnoga od njih.

Između ostalog je potvrdio:

Verujem da nam je išlo dosta dobro. Došao sam ovamo sa namerom da slušam, naučim i ponudim vođstvo. Zadovoljan sam usvojenim sporazumima i da sam tome doprineo.

Imamo globalizovanu ekonomiju i inicijative koje usvojimo treba da budu globalne da bi bile efikasne. U SAD smo imali drastično smanjenje izvoza, a zaraza drugih privreda pogađa ostala  američka preduzeća koja su izgledala solidnija.

Između ostalog je rekao:

Ovo je jedan kolektivan dokument, ali bez sumnje svaka zemlja ima svoje ideje i posebne probleme,  koji možda za nju nisu stvar pregovora; mi nastojimo da prilagodimo te elemente tako da ne sprečimo realizaciju dokumenta uopšte.

Ovo još uvek ne rešava problem toksične aktive i način na koji svaka zemlja bude delovala da bi se sa tim izborila biće od izuzetne važnosti, kao i planovi oporavka svake od njih.  Ono što je jasno je da što se brže bude delovalo, brže ćemo svi imati koristi.

Mislim da je uvek postojao jedan spektar mišljenja o tome koliko nepravedno može biti slobodno tržište i tokom čitave te fame, neki sumnjaju u globalizaciju, a drugi misle  da je tržište uvek kralj, ali verujem da ako je neko proučavao istoriju zna da je tržište  najefikasniji mehanizam za stvaranje bogatstva. Međutim, ponekad iskoči iz šina i ako nije regulisano, ako nema okvire kojima se kanališu energije tržišta, to nas može dovesti do nečeg neželjenog.

U onome što se odnosi na lokalnu politiku, ja sam predsednik SAD, nisam predsednik Kine ili Japana, niti Evrope. Onda moram da imam neposredan odgovor za moje birače da im poboljšam život. Moje prisustvo ovde pomaže da Amerikanci mogu da imaju kuću, posao i da njihova deca mogu da idu u školu; najzad, da mogu da imaju američki san.

Prema međunarodnom anketama,  izgleda da ljudi imaju više nade oko vođstva SAD.

Ne bih bio ovde da ne mislim da kao nacija imamo važne stvari da pokažemo.

Govorili smo o Breton Vudsu. Nismo u dobu u kome možemo da mislimo na jednog Ruzvelta ili Čerčila. To nije svet u kome sada živimo. Evropa je rekonstruisana, Kina i Indija su sile. Neke druge zemlje se mobilišu i to je dobro.

Bilo je nekih prigodnih komentara o ulozi SAD u ovoj krizi. Govorilo se da  su možda SAD  započele krizu na Vol Stritu i  čuli smo da je deo ovoga započeo na Vol Stritu.

Neke kompanije su preuzele ozbiljne rizike bez opravdanja i to je imalo ogromnog uticaja na našu privredu i  o tome se razgovaralo u svetskoj privredi.

Može se zapaziti da su Obamini odgovori novinarima pre svega upućeni njegovim biračima. Izražavaju ono što misli predsednik SAD. Bez sumnje je mnogo bolje od Buša i Mekejna, ali se njegova misao ne prilagođava stvarnim problemima sadašnjeg sveta. Imperija je mnogo moćnija od njega i njegovih dobrih namera.

Samit G-20 je u svom završnom saopštenju najavio da će:

Utrostručiti sredstva za Međunarodni monetarni fond do 750 milijardi dolara; 500 milijardi će biti namenjeno za zajmove zemljama koje su najviše pogođene krizom, a 250 milijardi novim  dodelama posebnih prava vučenja (DEG).

Nameniće 100 dodatnih milijardi jačanju multilateralnih banaka za razvoj.

Obezbediće 250 milijardi za reaktiviranje svetske trgovine.

Moram da naznačim da će ovi fondovi biti stvoreni od strane Evropske Unije, Japana, Kine i drugih zemalja,  kao i putem prodaje dela rezervi zlata MMFa.

Britanski premijer je izneo da je «novi međunarodni poredak neophodan»; dodao je da je «koncenzus iz Vašingtona prevaziđen» i da «današnje odluke neće odmah rešiti krizu».

Francuski predsednik  se proglasio «stvarno srećnim» zbog rezultata Samita, smatrajući da  usvojene mere podrazumevaju «najdublju reformu finansijskog sistema od 1945 g.». Nije morao da napušta salu.

Ministarstvo rada SAD je obavestilo da je u martu broj  ljudi koji i dalje primaju pomoć za nezaposlenost povećan do novog istorijskog maksimuma od 5,73 miliona.

Obama je govorio o Breton Vudsu. Tada su SAD po završetku poslednjeg svetskog rata posedovale 80% svetskog zlata i njihova moćna privreda je bila nedirnuta. Breton Vuds im je dodelio privilegiju da izdaju konvertibilne devize kada su ostale zemlje bile uništene.

Raspolagale su i dolarima i zlatom.  Cena dolara je bila stabilna tokom više od 25 godina, dok vlada SAD, uništena ratom u Vjetnamu, jednostrano ukinule konverziju dolara i po svom nahođenju izmanipulisala privredu ostalih zemalja planete.

Kriza je nerazdvojno povezana sa kapitalističkom sistemom proizvodnje i raspodele. Njihov glavini eksponent, SAD, su pretrpele dve velike krize tokom svoje istorije koje su pogađale njihovu privredu tokom perioda dužeg od 20 godina. Ova je treća i same će se oporavi od nje veoma sporo. To Evropa zna iz sopstvenog gorkog iskustva.

Američke multinacionalne kompanije su kupovale posede u bilo kom kraju sveta na temelju Breton Vudsa. Plaćale su zlatom i papirima;  danas ih kupuju papirnatom valutom ili valutom otpatkom, kako je obično zovu Kinezi. Njihova zemlja ima osim toga retku privilegiju moći veta u MMFu. U Londonu nije  rečena ni jedna reč koja bi obavezala SAD da se odrekne te privilegije. Do sledeće krize će doći mnogo brže i biće mnogo teža nego što pretpostavlja Obama i više njegovih glavnih saveznika iz G-7. Krize se ne rešavaju administrativnim, niti tehničkim merama jer su sistematske i svaki pit pogađaju privredu i globalizaciju planete.

Nisu svi dozvolili da ih ponese londonska euforija.

Jedna vest AFP obaveštava da je Visoki komesar OUN za ljudska prava, Nejvi Pilaj, kritikovala ovog četvrtka samit G-20, žaleći se da su demonstranti i najsiromašnije zemlje bili isključeni.

«Kao Visoki komesar za ljudska prava, rekla bih da finansijska politika ne bi trebalo da se ograniči na banke, već a se posveti ljudskim bićima čije brige bi trebalo da budu u centru debate. Samit G-20 bi trebalo da se neposredno skoncentriše na brige siromašnih radnika i seljaka.»

Istovremeno su u Londonu održane brojne demonstracije protiv samita.

Druga vest saopštava da je predsednik Komisije Afričke unije, Žan Ping, izjavio u vezi samita: «Ne tražimo od zemalja da stave ruku u džep da bi nam dale novac, jer  su obećavale, obećavale i obećavale i ništa nisu učinile. To je mera koja je doneta još prošle godine.»

Dok su se u Londonu usvajale tobož spasilačke mere, avet klimatskih promena se pojavila istog dana kada je usvajan završni sporazum G-20, kao najteža tragedija ekonomske krize.

Vest agencije AFP je obaveštavala: U skladu sa novom naučnom studijom, oko 80% arktičkog ledenog pokrivača bi moglo da nestane do tako bliskog roka kao što je 2040 godina, umesto da traje do 2100 kao što se ranije pretpostavljalo».

«Površina Arktičkog mora pokrivena ledom, krajem leta bi u to doba mogla da ne pređe milion kvadatnih kilometara, prema današnjih 4,6 miliona km2». Pomenuti izveštaj je izrađen sa podatcima koje su ponudili naučnici iz jedne zajedničke studije Univerziteta države Vašington i američke administracije o atmosferi i okeanima. Prema studiji, ledeni pokrivač na Arktiku je pretrpeo spektakularno smanjenje, krajem leta 2007, kada je površina leda dostizala 4,3 milina km2 i 2008 g., sa  4,7.

Primenjeni modeli dozvoljavaju da se predvidi Arktik praktično bez leda kroz 32 godine.  Prema naučnicima, raniji modeli su predviđali taj rasplet za kraj XXI veka. Jedna ogromna masa vode u debelom polarnom sloju velike visine je tamo akumulirana.»Granma» je prenela te vesti u današnjem izdanju.

O oba problema: međunarodnoj finansijskoj krizi i klimatskom promenama sam pisao 1. aprila. Ne postoji namera da posejem obeshrabrenje, već da stvorim svest.  Ništa nije gore pod neznanja. Koliko god da su divni sportski klasici, ne treba da se odričemo ili da ignorišemo teme koje traže obaveznu pažnju kao što je ekonomija, klima i nauka. Ja sam sportski fanatik kao i ostali, ali čovek ne živi samo od hleba.

 

Fidel Kastro Ruz

3. april 2009 g.