NA HAITIJU SE NIŠTA NE MOŽE IMPROVIZOVATI
Pre 5 dana sam pročitao jedan novinski izveštaj koji je obaveštavao da bi Ban Ki Mun imenovao Bila Klintona kao specijalnog izaslanika za Haiti.
«Klinton je marta ove godine pratio Generalnog sekretara u zvaničnoj dvodnevnoj poseti Haitiju radi podržavanja plana razvoja koji je izradila vlada iz Puerta Prinsipea, koji traži oživljavanje letargične haićanske privrede, tvrdi vest.
«Preko Globalne inicijative Klinton, bivši predsednik je zadržao značajnu filantropsku obavezu prema antilskoj naciji.
«Čast je prihvatiti poziv Generalnog sekretara da se bude specijalni izaslanik za Haiti», izjavio je bivši mandatar.
«Klinton je ukazao da narod i vlada Haitija imaju sposobnost da savladaju ozbiljne štete koje su izazvale 4 oluje koje su opustošile zemlju prošle godine.»
Sledećeg dana, ista novinska agencija je obavestila da je gospođa Klinton, Državni sekretar, puna pohvala, izjavila da je «Bil savršen izaslanik». Sa svoje strane «Sekretar OUN je potvrdio da je imenovao Klintona kao svog novog specijalnog izaslanika za Haiti. Pre dva meseca smo bili zajedno u toj zemlji i njegovo prisustvo je pomoglo da se podigne svest međunarodne zajednice o problemima te karipske zemlje.
«OUN se boji da se posle perioda od više godina relativnog mira koji je potpomogao MINUSTAH, političke nestabilnost ne vrati u zemlju.»
U jednoj novoj vesti se ponavlja priča o «4 ciklona i olujama koje su prouzrokovale 900 smrti i 800 hiljada oštećenih i uništile skromnu građevinsku infrastrukturu zemlje.»
Istorija Haitija i njegove tragedije je mnogo složenija.
Posle SAD koje su proglasile suverenitet 1776 g., Haiti je bila druga zemlja iz ove hemisfere koja je stekla nezavisnost 1804 g. U prvom slučaju, beli potomci doseljenika koji su osnovali 13 engleskih kolonija, vatreni vernici, kruti i obrazovani, koji su bili vlasnici zemlje i robova, stresli su engleski kolonijalni jaram i uživali u nacionalnoj nezavisnosti, ali ne i autohtono stanovništvo, niti afrički robovi ili njihovi potomci, koji su bili lišeni svih prava, uprkos principa uključenih u Deklaraciju iz Filadelfije.
Na Haitiju, gde je više od 400 hiljada robova radilo za 30 hiljada belih posednika, prvi put u istoriji čovečanstva su ljudi i žene podvrgnuti mrskom sistemu bili u stanju da ukinu ropstvo, održe i odbrane nezavisnu državu, boreći se protiv vojnika koji su bacili na kolena evropske monarhije.
Ta etapa se poklopila sa usponom kapitalizma i nastankom mrskih kolonijalnih imperija koje su vekovima vladale zemljama i morima planete.
Haićani nisu krivi za svoje sadašnje siromaštvo, već su žrtve sistema nametnutog svetu. Nisu izmislili kolonijalizam, kapitalizam, imperijalizam, nejednaku razmenu, neoliberalizam niti oblike eksploatacije i pljačke koji su vladali na planeti tokom poslednjih 200 godina.,
Haiti raspolaže sa 27.750 km2 površine gde je, prema pouzdanim procenama, stanovništvo već 2009 g. dostiglo cifru od 9 miliona stanovnika. Broj ljudi po kvadratnom kilometru obradivog zemljišta se popeo na 885, među najvišima u svetu, bez ikakvog industrijskog razvoja ili drugih resursa koji bi mu omogućili nabavku minimuma neophodnih materijalnih sredstava za život.
53% stanovnika živi na selu, drvo i ugalj predstavljaju jedino domaće gorivo raspoloživo za veliki deo haićanskih porodica, što otežava pošumljavanje. Nedostatak šuma, koje sa tlom ispunjenim lišćem, granama i korenjem, zadržavaju vodu, omogućava štete u ljudstvu i privredi koje intenzivne kiše pričinjavaju naseljima, putevima i poljoprivrednim kulturama. Uragani, kao što se zna, izazivaju dodatne znatne štete koje će biti sve veće ako klima nastavi da se ubrzano menja. To nije tajna ni za koga.
Naša saradnja sa stanovništvom Haitija je počela pre 10 godina baš kada su uragani Džordž i Mič opustošili Karibe i zemlje Centralne Amerike.
Rene Preval je vršio dužnost Predsednika Haitija, a Žan Bertran Aristid je bio šef vlade. Prvi kontingent sa 100 kubanskih lekara je bio poslat 4. decembra 1998 g. Broj kubanskih zdravstvenih saradnika na Haitiju je kasnije porastao na više od 600.
Tom prilikom je stvorena Latinoamerička medicinska škola, ELAM, gde trenutno studira više od 12 hiljada mladih Latinoamerikanaca. Počevši od tada mladim Haićanima je dodeljeno stotine stipendija na Medicinskom fakultetu u Santijagu de Kubi, jednom od najiskusnijih u zemlji.
Na Haitiju je broj osnovnih škola porastao i napreduje. Čak su i najskromnije porodice imale želju da njihova deca uče, kao jedinu nadu da bi mogli da prežive siromaštvo radeći u zemlji ili van nje. Kubanski program obrazovanja lekara je bio dobro prihvaćen. Mladi izabrani da studiraju na Kubi su imali dobru osnovnu pripremu što je možda nasleđe napretka Francuske na tom terenu. Trebalo je da provedu godinu dana na predmedicinskom kursu koji je takođe uključivao i španski jezik. Predstavljao je dobar rasadnik kvalitetnih lekara.
Na našim medicinskim fakultetima je diplomiralo, kao specijalisti opšte integralne medicine, 533 mladih Haićana, od čega 52 studira na Kubi drugu specijalnost koja je trenutno potrebna. Druga grupa od 527 su ispunili kvotu koja pripada Republici Haiti.
U toj zemlji radi trenutno 413 kubanskih lekara koji besplatno pružaju pomoć u 10 pokrajina zemlje i u 127, od 137 zajednica. Isto tako pružaju usluge 400 haićanskih lekara obrazovanih na Kubi i studenti poslednje godine koji obaljaju nastavnu praksu na samom Haitiju – zajedno sa našim lekarima -, što ukupno čini više od 800 mladih Haićana posvećenih medicinskoj službi u svojoj Otadžbini. Ta snaga će se sve više povećavati kada budu diplomirali novi Haićani.
Izazov je bio težak, kubanski lekari su se susretali sa teškim problemima. Smrtnost dece je bila veća od 80 na svakih 1000 živorođenih. Životni vek je bio ispod 60 godina, broj obolelih od SIDE među odraslim stanovništvom u 2007 g. je dostizao cifru od 120 hiljada građana. Desetine hiljada dece i odraslih raznih uzrasta još uvek umire svake godine od zaraznih bolesti kao što su tuberkuloza, malarija, dijareja, denge i loša ishrana, da navedem samo neke pokazatelje. Sam HIV je već bolest sa kojom se može boriti i garantovali život pacijenta. Ipak, to se ne postiže za godinu dana; neophodna je zdravstvena kultura, koju haićanski narod stiče sa povećanim interesovanjem. Zapaža se napredak koji pokazuje mogućnost znatnog poboljšanja zdravstvenih pokazatelja.
U tri oftamološka centra otvorena na Haitiju, operisane su oči 37.1909 pacijenata. Slučajevi koji se tamo ne mogu operisati zbog složenosti, šalju se na Kubu gde su zbrinuti bez ikakvog troška.
Uz ekonomsku saradnju Venecuele, otvara se 10 centara za integralnu dijagnostiku, opremljenih modernom tehnologijom koja je već nabavljena.
Važnije od sredstva koja međunarodna zajednica može da pruži je ljudski personal koji će koristiti ta sredstva.
Naša skromna pomoć haićanskom narodu je bila moguća uprkos tome što su cikloni o kojima je govorio Klinton udarili i nas. Dobar dokaz da je ono što nedostaje svetu bila solidarnost.
Isto tako bi moglo da se govori o kubanskom doprinosu programima opismenjavanja i na drugim poljima, uprkos naših ograničenih ekonomskih resursa. Ne želim, međutim, da budem opširan, niti je to poželjno da bih govorio o našem doprinosu. Skoncentrisao sam se na zdravstvo, jer je to neizbežna tema. Ne bojimo se toga da drugi urade to što mi radimo. Mladi Haićani koji se obrazuju na Kubi postaju sveštenici zdravlja, koje u rastućem broju traži taj bratski narod.
Najvažnije je stvaranje novih oblika saradnje koji su ovom egoističnom svetu toliko potrebni. Organi OUN mogu da posvedoče da Kuba doprinosi onome što oni ocenjuju kao Integralni programi zdravstva.
Na Haitiju se ništa ne može improvizovati i ništa neće biti plod filantropskog duha nijedne institucije.
Projektu Latinoameričke medicinske škole je kasnije pridodat novi program obrazovanja na Kubi lekara poreklom iz Venecuele, Bolivije, sa Kariba i iz drugih zemalja Trećeg sveta, u meri u kojoj njihovi zdravstveni programi to hitno zahtevaju. Danas mladi iz Trećeg sveta koji studiraju medicinu u našoj Otadžbini prelaze cifru od 24 hiljade. Pomažući drugima mi smo se takođe razvili na tom polju i predstavljamo jednu značajnu silu. To, a ne krađa mozgova, je ono što praktikujemo! Da li to isto mogu da tvrde bogate i super razvijene zemlje iz G-7? Drugi će slediti naš primer! Neka niko ne sumnja!
Fidel Kastro Ruz
24. maj 2009 g.
