KRIVI SMO MI
U utakmici koja se završila danas skoro u 3 ujutru između timova Japana i Kube, bili smo bezpogovorno poraženi.
Organizatori Klasika su odlučili da se tri zemlje koje zauzimaju prva mesta u svetskom bejzbolu međusobno sučele u San Dijegu, sporno uključivši Kubu u azijsku grupu, iako smo Karibljani.
Ipak, sumnjam da neka ekipa sa Zapada može da porazi Japan ili Koreju u grupi takmičara koji će sledeća tri dana igrati u Los Anđelesu. Samo jedna od dve azijske zemlje će svojim kvalitetom odlučiti ko će zauzeti prvo i drugo mesto na Klasiku.
Ono što je bilo važno za organizatore je da eliminišu Kubu, revolucionarnu zemlju koja se herojski odupirala i nije mogla biti poražena u borbi ideja. Ipak, bićemo jednog dana opet dominantna sila u tom sportu.
Izvrsna ekipa koja nas je predstavljala na Klasiku, sastavljena većinom od mladih sportista, bez sumnje je prava reprezentacija najboljih sportista naše zemlje.
Borili su se sa velikom srčanošću, nisu se demoralisali niti prestali da idu za pobedom do poslednje izmene.
Poredak sugerisan sa Kube od nadležnih organa uz savete stručnjaka, bio je dobar i ulivao poverenje. Napad i odbrana su bili jaki. Raspolagalo se dobrom rezervom kvalifikovanih bacača i snažnih udarača, ako bi promenljive okolnosti utakmice to zahtevale. Primenom istog koncepta je pobeđen i nadvladan moćan meksički tim.
Treba da ukažem de je rukovodstvo tima u San Dijegu bilo najgore. Prevladao je stari kriterijum utabanih staza, se protivnikom sposobnim da stalno inovira.
Treba da izvučemo odgovarajuće lekcije.
Bejzbol je danas od svih sportova, najsposobniji da proizvodi očekivanja zbog ogromne raznovrsnosti situacija koje mogu nastati i posebne uloge svakog od 9 ljudi koji čine postavku. Otvara sebi prostor na sve strane kao zaista emotivna predstava. Iako se stadioni pine fanaticima, ništa se ne može uporediti sa slikama koje hvataju kamere. Čini se da su izmišljene da bi putem tih medija prenosile bejzbol.
Televizija umnožava interesovanje pošto daje detalje svake akcije. Uspeva čak da vidi šav i rotiranje bacanja sa brzinom od 100 milja, loptu koja se okreće duž bele linije ili njeno stizanje u rukavicu odbrane u desetini sekunde pre ili pošto je noga trkača dotakla bazu. Ne sećam se drugog sporta koji konkuriše tom raznovrsnošću situacija, izuzev šaha, u kome aktivnost nije više mišićna i postaje intelektualna, što je nemoguće televizijski snimiti.
Na Kubi, gde se praktikuju skoro svi sportovi koji imaju brojne navijače, bejzbol je postao nacionalna strast.
Uspavali smo se na lovorikama i sada plaćamo posledice. Koreja i Japan, dve zemlje geografski dosta udaljene od SAD, uložile su obimna ekonomska sredstva u taj sport uvezen ili nametnut.
Razvoj takve sportske aktivnosti u tim dvema azijskim nacijama proizilazi iz njihovih jedinstvenih osobina. Njihovi stanovnici su vredni, požrtvovani i uporni.
Japan, razvijena i bogata zemlja, sa više od 120 miliona stanovnika, posvetila se razvoju bejzbola. Kao i sve pod kapitalističkim sistemom, profesionalni sport je veliki posao, ali nacionalna volja je njihovim profesionalnim igračima nametnula rigorozna pravila.
Kubanski igrači koji su radili u Japanu dobro znaju pravila koja su nametnuli. Plate koje se plaćaju profesionalcima Velikih liga u SAD, su logično mnogo veće nego u Japanu, zemlji koja sa svoje strane ima najmoćniju profesionalnu ligu posle SAD. Nijednom japanskom profesionalnom igraču se ne dozvoljava da pređe u Velike lige SAD, ili druge strane zemlje ako 8 godina ne radi u timu japanske nacionalne lige. Zato, nijedan od članova međunarodne ekipe nema manje od 28 godina.
Treninzi su neverovatno strogi i metodični. Izradili su tehničke metode za razvijanje refleksa koji se traže od svakog igrača. Udarači im svaki dan ispaljuju stotine bacanja koja upućuju levaci i dešnjaci. Bacači su, sa svoje strane, obavezni da imaju svakog dana 400 bacanja. Ako počine grešku u igri, onda moraju da ostvare još 100 bacanja. To rado čine, kao samokažnjavane. Tako stiču primetnu mišićnu kontrolu, koja prati naredbe mozga. Zbog toga njihovi bacači iznenađuju sposobnošću da precizno smeste loptu u tačku koju odrede. Primenjuju slične metode za svaku aktivnost koju treba da ostvari svaki sportista na položaju koji brani i u aktivnostima kao udarač.
Sa sličnim osobinama se razvijaju i sportisti druge azijske zemlje: Republike Koreje, koja se već pretvorila u moćnu silu svetskog profesionalnog bejzbola.
Azijati nisu toliko fizički snažni kao njihovi zapadni rivali. Nisu ni toliko eksplozivni. Snaga međutim nije dovoljna da se pobede refleksi koje su razvili njihovi igrači, niti eksplozivnost sama po sebi može da nadoknadi metodologiju i hladnokrvnost njihovih sportista. Koreja je nastojala da nađe korpulentne ljude, sposobne da jače udaraju.
Naše nade su se zasnivale na patriotskoj posvećenosti naših sportista i žaru sa kojim brane svoju čast i svoj narod, polazeći od višestruko, pa čak i desetostruko manjih rezervi u ljudskim resursima, u poređenju, na primer, sa Japanom, oduzimajući od tih resursa one sa slabom svešću koji dozvoljavaju da ih potkupe naši neprijatelji. Međutim, nije dovoljno da bi smo održali premoć u bejzbolu. Treba više primeniti tehničke i naučne metode u razvoju naših sportista. Odlična obrazovna i sportska osnova naše zemlje to dozvoljava.
Trenutno raspolažemo sa dovoljno mladih bacača i udarača sa odličnim sportskim kvalitetima. U dve reči, treba revolucionisati metode pripreme i razvoja naših sportista, ne samo u bejzbolu, već u svim sportskim disciplinama.
Naš nacionalni tim treba za nekoliko sati da se vrati. Dočekajmo ih sa svom počašću koju zaslužuje njihovo primerno ponašanje. Oni nisu odgovorni za greške koje su ih dovele do nepovoljnog rezultata.
Krivi smo mi koji nismo znali da na vreme ispravimo naše greške.
Fidel Kastro Ruz
19. mart 2009 g.
