KONTRADIKCIJE U SPOLJNOJ POLITICI SJEDINJENIH DRŽAVA
Posle Samita G-20 koji je okupirao pažnju sveta, nastavile su da, preko novinskih agencija, stižu vesti o grozničavoj aktivnosti onoga koji je bio zvezda u Londonu, novog predsednika SAD, Baraka Obame, koji prolazi kroz prvih 100 dana svoje administracije, pod budnim pogledom onih koji izbliza prate međunarodnu politiku.
Sa tačnošću digitalnog sata, ide iz tačke u tačku održavajući sastanke sa političkim liderima, obeležavajući godišnjice, primajući počasti, posećujući gradove, održavajući konferencije za štampu, najavljujući planove, lansirajući poruke i držeći govore.
Tek što se završio nadzvučni Samit G-20, kreće za Strazbur, Francuska, na granici sa Nemačkom. Tamo se 3. sastaje sa Sarkozijem, srećnim što nije morao da napušta sto G-20 u Londonu. Obuhvataju brojne probleme koji se tiču Irana, Avganistana, Rusije, Bliskog Istoka i obećavaju da rade «ruko po ruku» da bi izgradili novi svet. «Ubeđen sam da su SAD, Rusija i Evropa zainteresovane da izbegnu da Iran ima atomsko oružje. U mnogim stvarima imamo zajedničke interese sa Rusijom, ali isto tako i razlike u mišljenu o ključnim temama», iznosi.
Najavljuje se da će obojica, Obama i Sarkozi, učestvovati na Samitu NATOa uz prisustvo 26 zemalja, koji bi počeo tog popodneva u nemačkom mestu Baden- Badenu i završio se sledećeg dana u Strazbur.
Pre odlaska izjavljuje da «Evropa ne bi trebala da dopusti da SAD same nose taj paket, jer je to problem koji nas se tuče oboje i potreban je zajednički napor».
«Ne tražimo da budemo vođe Evrope, tražimo da budemo partneri Evrope».
Polazi iz Strazbura prema mestu Baden-Baden da bi se sastao sa kancelarkom, Angelom Merkel, pre večere 26 šefova država i vlada NATOa, plus Hrvatska i Albanija koje traže prijem. Samit će poslužiti za početak obeležavanja 60. godišnjice vojne organizacije. Tamo bi se predložila analiza odnosa sa Rusijom koji su «dostigli najnižu tačku prošlog avgusta posle rusko-gruzijskog rata».
Drugi cilj je razgovor o obnavljanju strateškog koncepta akcije Saveza koji datira iz 1999 g., radi prilagođavanja novim pretnjama.
Posle bi razgovarali o situaciji u Avganistanu i na Kosovu.
U Strazburu se Obama, istog tog 3. sastaje sa više od 3 hiljade mladih Francuza i Nemaca i održava kratak govor o kome će se dosta govoriti u budućnosti zbog odvažnosti koju sadrži.
«Došao sam u Evropu ove nedelje da obnovim naše savezništvo. SAD se menjaju, ali ne može samo Amerika da bude ta koja se menja.» Zatim najavljuje sadržaj govora koji će održati u Pragu o nuklearnom širenju i potvrđuje da je njegov cilj: «svet bez nuklearnog oružja».
U drugom trenutku dodaje: «Čak i sad kada se hladni rat završio, širenje nuklearnog oružja ili krađa nuklearnog materijala bi mogla da dovede do uništenja bilo kog grada na planeti».
Nesumnjiva je rastuća zabrinutost sveta zbog ogromne razorne i istrebljivačke moći tog oružja, koja se nadovezuje na brigu drugih država, posebno samog američkog društva zbog rizika od nuklearne sabotaže. T je ono što Obama doslovno izražava svojom rečenicom: krađa nuklearnog materijala može da dovede do uništenja bilo kog grada na planeti».
Dana 4. aprila, u govoru na Samitu NATOa, poželeo je dobrodošlicu Hrvatskoj i Albaniji u okrilje vojnog saveza koji povećava broj članova uključenih u njega na 28. Predsednik SAD je istakao da je 140 Albanaca i 296 Hrvata već služilo u Avganistanu. «Verujem da će oboje biti pouzdani obveznici saveza.»
Očigledne su kontradiktornosti sa kojima se iznose ideje američkog predsednika.
«Vrata Saveza će i dalje biti otvorena za druge zemlje koje budu ispunile standarde NATOa i koje budu mogle da daju značajan doprinos bezbednosti Saveza.»
Agencija EFE objašnjava da je:» Rusije veoma kritična u vezi širenja NATOa ka istoku, a posebno prema bivšim sovjetskim republikama koje smatra svojom prirodnom sferom uticaja».
«Savez je prošle godine, na svom samitu u aprilu u Bukureštu, obećao eventualni put ka ulasku Ukrajine i Gruzije, koje je podržao Obamin prethodnik, Džordž V. Buš», podseća vest.
Možda neko sumnja da je NATO ratoborna i agresivna organizacija, koja peti ne samo Rusiji nego i drugim zemljama u bilo kom kraju sveta? Da li je mogao da se stvori i održi centar za torturu u Gvantanamu bez saradnje brojnih zemalja NATOa?
Opet se odvažnost i kontradikcije iznose na prvom Samitu Predsednika SAD sa Evropskom Unijom u Pragu. Obećao je da će da «predvodi napore za svet bez nuklearnog oružja».
«Ne možemo da uspemo činećí taj napor sami, ali možemo da ga predvodimo.»
Konkretno je rekao da nastoji da postigne brzo okončanje nuklearnih proba i potvrdio svoju težnju da traži senatorsko usvajanje Sporazuma o potpunoj zabrani nuklearnih proba.
«Zalažem se, osim toga, za svetski samit o nuklearnoj bezbednosti koji bi se održao sledeće godine», navode vesti.
Isto tako se obaveštava da je «Obama bio probuđen da bi ga upoznali sa lansiranjem jedne severnokorejske rakete koja je prividno preletela Japan. Zatražio je da Savez bezbednosti OUN, na sastanku hitno sazvanom za ovu nedelju, da čvrst odgovor na provokaciju.»
Narodna Demokratska Republika Koreja je 12. marta najavila da će između 4. i 8. aprila lansirati komunikacioni satelit kao deo posebnog programa u miroljubive svrhe. To je bilo poznato kada je Obama govorio u Strazburu mladim Francuzima i Nemcima.
Pošto je obavešten u Pragu, dao je izjavu koja je izražavala: «pravila treba da se poštuju, prekršaji treba da se kažnjavaju, reči treba da imaju neko značenje». Lansiranje rakete radi postavljanja u orbitu komunikacionog sredstva, isprobavanja tehnologija ili šetnje nekog turiste, nije prestup izuzev ako to ne učini Narodna Demokratska Republika Koreja, koja ne pripada klubu najjačih koji imaju sredstva za primenu te napredne tehnike. Japan je iskoristio priliku da opravda svoje anti satelitske projektile i usavrši svoju odbranu, a da niko ne dovede u pitanje to pravo.
Mislim da je bilo preterano buditi Obamu u zoru.
Pre polaska iz Praga rekao je na jednoj svečanosti pred 30 hiljada ljudi: «Tvrditi da je nuklearno oružje neizbežno je kao da se kaže da je upotreba nuklearnog oružja neizbežna. Čovečanstvo treba ponovo da bude gospodar svoje sudbine.» Ta tvrdnja ima veliku snagu po sebi. Posle je, međutim, dodao da je poseban štit koje projektuju SAD na evropskoj teritoriji program koji odgovara iranskim nuklearnim pretnjama. Takva tvrdnja za promenu nije u skladu sa istinom i ne shvatam njeno ponavljanje.
Rusija je odbacila taj plan posebnog štita i smatra ga ekspanzionističkim, zbog čega zahteva njegovo ukidanje.
U nedelju 5. je, u večernjim satima, stigao u Tursku.
Posle sastanka sa turskim rukovodiocima u ponedeljak, u Ankari, glavnom gradu te evroazijske nacije i održanog govora u Parlamentu, najavio je da bi otputovao u Istambul da bi prisustvovao Drugim forumu Saveta civilizacija.
U Pragu je obećao da će podržati ulazak Turske u Evropsku Uniju, čemu se protive Francuska, Nemačka i drugi.
Ponovo je u Ankari zatražio ulazak Turske u Evropsku Uniju. Ukazao je, ipak, da bi Turska trebala da učini napore da ojača pravnu državu.
Stigavši u tu zemlju prvo što je učinio bilo je da oda počast osnivaču Republike Turske, Mustafi Kemalu Ataturku.
«Iskazaćemo poštovanje, iako se ne slažemo», izjavio je pred Parlamentom. Druga rečenica sa dubokim sadržajem.
«SAD nisu, niti će biti u ratu sa islamom», izjavio je.
Hiljade Turaka je izašlo na ulice da protestuje protiv politike SAD.
Posle iscrpljujuće turneje od 8 dana, Predsednik SAD je završio svoju posetu 7., u 02:20 po vremenu Istambula, najvažnijeg turskog grada,.
Njegov poslednji susret je bio sa studentima. Pozvao je mlade da naprave mostove između islama i Zapada. Kako obaveštava EFE insistirao je da muslimani ne obraćaju pažnju na «karikature» koje prikazuju Amerikance kao neznalice i neosetljive i potvrdio da «to nije zemlja koju on voli».
Događaji koji se prepričavaju odražavaju složenost zadatka koje Obama nosi na svojim plećima.
Iskreno je izjavio: «Kroz četiri, ili osam godina će se moći reći da li sam nastavio istu politiku, ili sam promenio stvari».
Iako je nosilac pokazanih kontradikcija, sa zdravljem stavljenim na ispit, kao radna mašina i sa visprenim umom, crni Predsednik je sa nesumnjivim političkim rezultatima obavio svoju prvu posetu inostranstvu.
Očito ni u čemu ne liči na svog prethodnika.
Fidel Kastro Ruz
8. april 2009 g.
