CILJ NE OPRAVDAVA SREDSTVA
Direktne vesti iz SAD ponekad proizvode gnev, a povremeno odvratnost.
Naravno da se u poslednje vreme mnoge od njih odnose na probleme vezane za ozbiljnu međunarodnu ekonomsku krizu i njene posledice u okrilju imperije. Nisu naravno jedine koje se odnose na tu moćnu zemlju. Bilo koja strana debelog toma vesti koje potiču sa jednog kontinenta, regiona ili zemlje sveta, uglavnom je povezana sa politikom SAD. Nema tačke na planeti gde se ne oseća porobljivačko prisustvo imperije.
Kao što je logično, tokom skoro 10 godina vesti o njenim brutalnim ratovima su zauzimale važan prostor u štampi, a pogotovo kada su bili predsednički izbori.
Niko, međutim nije ni pomišljao da bi se usred drame osvajačkih ratova pojavile vesti o tajnim zatvorima i centrima za torturu, sramna i dobro čuvana tajna vlade SAD.
Autor groteskne politike koja je dovela do te tačke uzurpirao je predsedavanje SAD na izborima iz novembra 2000 g., pomoću izborne prevare u južnoj državi Floridi gde je odlučen spor.
Posle uzurpiranja vlasti. V. Buš ne samo da je uvukao zemlju u ratnu politiku, nego nije potpisao ni protokol iz Kjota, 10 godina uskraćujući svetu podršku u borbi za životnu sredinu, nacije koja troši 25% fosilnog goriva, što može izazvati neoporavljive posledice po ljudsku vrstu. Klimatske promene su već prisutne u globalnom povećanju toplote, što piloti vladinih aviona mogu da primete preko tornada rastuće snage koji se formiraju od prvih popodnevnih časova na njihovim tropskim maršrutama i mogu predstavljati opasnosti za njihove moderne Džetove. Još uvek se ne znaju uzroci avionske nesreće «Er Fransa» koji se raspao u toku leta.
Ništa se ne bi moglo uporediti sa posledicama odmrzavanja ogromne mase vode sakupljene na antarktičkom kontinentu, zajedno sa onom koja se topi na Grenlandu. Moje mišljenje u vezi odgovornosti koja pada na Buša sam izneo na nedavnom susretu sa američkim rediteljem, Oliverom Stounom, kada sam komentarisao njegov film «W», koji se odnosi na pretposlednjeg predsednika SAD.
Ograničavam se na to da ukažem da posle grešaka i političkih užasa Džordža V. Buša, bivši potpredsednika Čejni, koji je bio njegov savetnik, ističe ideju da su torture naređene CIAi radi dobijanja informacija bile opravdane pošto su spasle američke živote zahvaljujući informacijama dobijenim tim putem.
Naravno da nisu spasle živote hiljada Amerikanaca koji su poginuli u Iraku, ni skoro milion Iračana, niti onih koji u rastućem broju ginu u Avganistanu. Isto tako se ne zna kakve će biti posledice nagomilane mržnje zbog genocida koji se vrši, ili može da se izvrši tim putem.
Radi se, da bi dobro shvatili, o elementarnom problemu političke etike: «cilj ne opravdava sredstva». Tortura ne opravdava torturu; zločin ne opravdava zločin.
Takav princip je razmatran i održavan vekovima. U skladu sa njim čovečanstvo je osudilo sve osvajačke ratove i sve počinjene zločine. Ima izuzetnu važnost to što najmoćnija imperija i najkolosalnija supersila koja je ikad postojala nikad nije proklamovala takvu politiku. Još više zabrinjava što potpredsednik i glavini inspirator tako perfidne politike, ne samo da je otvoreno proklamuje, nego što je visok broj građana te zemlje, možda i više od polovine, podržava. U tom slučaju, bio bi to dokaz moralnog ponora do koga može da dovede razvijeni kapitalizam, izrazita potrošnja i imperijalizam. Ako je tako, treba da se to otvoreno proklamuje i zatraži mišljenje ostatka sveta.
Mislim, ipak, da će najsvesniji građani SAD biti u stanju da pokrenu i dobiju tu moralnu bitku u meri u kojoj shvate bolnu stvarnost. Nijedan častan čovek u svetu ne želi ni njima, niti bilo kojoj drugoj zemlji, smrt nevinih ljudi, žrtve bilo kog oblika terora, odakle god da dolazi.
Fidel Kastro Ruz
2. septembar 2009 g.
