ALMEIDA JE DANAS ŽIV VIŠE NEGO IKAD

 

Satima već slušam na televiziji odavanje počasti čitave zemlje Komandantu revolucije, Huan Almeidi Boskeu. Mislim da je za njega suočavanje sa smrću bila dužnost kao i svaka druga koju je ispunio tokom svog života;  nije znao, a ni mi, koliko će nam tuge doneti vest o njegovoj fizičkoj odsutnosti.

Imao sam privilegiju da ga poznajem: mladi Crnac, radnik, borac, koji je za redom bio šef revolucionarne ćelije, borac Monkade, drug iz zatvora, kapetan čete koja se iskrcala sa Granme, oficir Pobunjeničke vojske – paralisan u svom napredovanju metkom u grudi tokom žestoke bitke kod Uvera -, Komandant armije u maršu za stvaranje Trećeg istočnog fronta, drug koji deli rukovođenje našim snagama u poslednjim pobedonosnim bitkama koje su porazile tiraniju.

Bio sam privilegovani svedok njegovog primernog ponašanja tokom više od pola veka herojskog i pobedonosnog otpora u borbi protiv bandita, kontraudara na Hironu, Oktobarske krize, internacionalističkih misija i otpora imperijalističkoj blokadi.

Slušao sam sa zadovoljstvom neke od njegovih pesama, a posebno onu sa žarkom emocijom kojom se, pred pozivom otadžbine na «pobedu ili smrt», oprostio od ljudskih snova. Nisam znao da je napisao više od 300 pesama, koje je sabrao  u svoje književno delo, izvor prijatnog čitanja i istorijskih događaja.  Branio je principe pravde koji će se braniti u svako vreme i u svako doba, dok ljudska biča budu disala na zemlji.

Nemojmo reći da je Almeida umro! Danas je živ više nego ikad!

 

 

Fidel Kastro Ruz

13. septembar 2009 g.