NAJBOLJA POČAST MAJCI JEDNOG HEROJA 

      Juče je umrla Karmen Nordelo Tehera, požrtvovana  majka Heroja Republike Kube, Herarda Ernandesa Nordele, nepravedno osuđenog na dve doživotne robije i 15 godina zatvora.

      Neobično je da je pre samo 12 dana jenkijevska pravda oslobodila Santijaga Alvaresa Fernandesa Magrinju, od koga je zaplenjeno vojno oružje, eksploziv i druga sredstva namenjena terorističkim planovima protiv naše zemlje.

      Radilo se  o oružju oduzetom od tog agenta CIAe, koji je u službi vlade SAD veliki deo svog života posvetio terorizmu protiv Kube.

      Vredelo bi da savetnici Baraka Obame koji toliko prenose njegove govore preko televizije, zatraže i pokažu mu kopiju videa sa okruglog stola „Kubavision” gde se govorilo o smešnoj kazni od 4 godine u zatvoru sa minimalnim obezbeđenjem, koja je primenjena na Santijaga Alvaresa zbog oduzetog oružja, a najgore je bilo da su mu smanjili kaznu, pošto je američkom Tužilaštvu predao drugi kontingent oružja veći od prethodnog. Čovek je osim toga poslao jednu grupu koja se infiltrirala na Kubi,  kojoj je, između ostalih akcija, poverio da  postavi eksploziv u kabare Tropikana, uvek pun gledalaca. Postoji neoboriv dokumentarni dokaz o tom naređenju.

      Drugom teroristi kubanskog porekla, Robertu Feru, savezniku terorističke mafije Posade Karlesa i Santijaga Alvaresa, jula 1991 g. je oduzeto 300 komada vatrenog oružja, detonatora i plastičnog eksploziva. Bio je osuđen na 2 godine.  Aprila 2006 g. su mu, u tajnim odajama njegove kuće, zaplenili 1.571 komad oružja i ručnih granata. Dobio je kaznu od 5 godina.

      Nikada neće biti dovoljno ono što se govori o cinizmu politike SAD, koja uključuje Kubu na spisak terorističkih zemalja, primenjuje ubilački zakon o kubanskom prilagođavaju ekskluzivnog karaktera za našu naciju  i ekonomski je blokira, zabranjujući čak i prodaju medicinske opreme i lekova.

      Juče je Okrugli sto naše televizije, istovremeno sa nabrajanjem zločina Santijaga Avaresa, prikazao program televizije iz Majamija gde je poznati agent SAD, Antonio Vesiana, pričao o planovima za ubistvo, eksplozivom i mecima, kubanskih lidera, među kojima Kamila i Čea,  koji su bili sa mnom na prepunom skupu od stotina hiljada ljudi pred starom predsedničkom palatom, ili za moje ubistvo na jednom intervjuu za štampu u Čileu kada sam posetio predsednika Salvadora Aljendea. Na kraju, kako se ispoveda plaćenik, u trenutku kada je trebalo da dejstvuju ubice u službi CIAe, su se u oba slučaja uplašile. Radilo se samo o dva od tolikih planova vlade te zemlje za ubistva visokih rukovodilaca.

      Takvih zločina se možete sećati hladnokrvno, izuzev ako se, kao u ovom slučaju, priča se poklapa sa vešću o smrti, posle duge bolesti, jedne poštene i hrabre majke kao što je Karmen Nordelo Tehera, čiji je sin nepravedno osuđen na dve doživotne robije i 15 godina surovog zatvora u izolaciji, i u zatvoru visoke bezbednosti. Kakav bi veći bol za nju mogao da postoji od nepravednog doživotnog zatvora za njenog sina, za zločine koje nikada nije počinio?

      Nije moguće položiti na njen sanduk jedan cvet, a da se još jednom ne optuži odvratni cinizam imperije.

      Tome se pridodaje druga strašna vest koja se čula tog istog popodneva:  zvaničan potpis sporazuma u skladu sa kojim SAD postavljaju 7 vojnih baza u srcu naše Amerike, kojima prete ne samo Venecueli, negi i svim narodima  iz Centra i sa juga naše hemisfere. Ne radi se o aktu Bušove vlade; to je Barak Obama je taj koji potpisuje ovaj sporazum, kršeći pravne, ustavne i etičke norme, kada se još uvek plodovi zlokobne jenkijevske vojne baze iz Palmerole, u Hondurasu, pokazuju svetu. Vojni udar u toj centralnoameričkoj zemlji je izvršen pod sadašnjom administracijom.

      Nikada se nije sa većim prezirom postupalo prema latinoameričkim narodima ove hemisfere.

      Zemlja kao Kuba jako dobro zna da kada SAD nametne neku od svojih vojnih baza, ako želi odu, ili silom ostanu, kao što su uradile sa Gvantanamom pre više od 100 godina.  Tamo su podigle omraženi centar za torture, čije samice sa brojnim zatvorenicima, naš novopečeni Nobelovac još uvek nije mogao da ukine. Povratak Mante u Ekvadoru odmah je propraćen ozvaničenjem sedam vojnih baza nametnutih narodu Kolumbije. Kao izgovor je korišćena borba protiv trgovine drogom koja se, kao strašni bič paramlitarizma, pojavio sa ogromnog američkog tržišta kokaina i drugih droga. Jenkijevske vojne baze u Latinskoj Americi su se pojavile mnogo pre droge, sa intervencionističkim ciljevima.

      Kuba je pola veka pokazivala da je moguće boriti se i opstati. Vara se predsednik SAD i varaju se njegovi savetnici ako nastave taj nepošten i prezriv put ka narodima Latinske Amerike.  Naša osećanja su, bez ikakvog kolebanja, naklonjena bolivarskom narodi Venecuele, njegovom predsedniku, Ugu Ćavesu i njegovom ministru spoljnih poslova, koji optužuju sramni vojni pakt nametnut kolumbijskom narodu, čije ekspanzionističke klauzule njegovi autori nisu imali hrabrosti čak ni da objave.

      Kuba će nastaviti da sarađuje na zdravstvenim i obrazovnim programima i programima društvenog razvoja bratskih zemalja koje će, uprkos preprekama, napredovanju i nazadovanja, biti sve više neumanljivo slobodne.

      Kako je tvrdio Linkoln:»... ne može se sav narod varati sve vreme.»

      Ne samo da ćemo položiti cveće na grob Karmen Nordelo. Nastavićemo neumornu borbu za oslobađanje Herarda, Antonija, Fernanda, Ramona i Renea, demaskirajući beskrajnu hipokriziju i cinizam imperije, braneći istinu!

      Samo tako ćemo učiniti čast uspomeni na legione majki i žena  poput nje, koje su na Kubi žrtvovale ono najbolje i najdragocenije u svojim životima za Revoluciju i socijalizam. 

      Fidel Kastro Ruz

      3.11. 2009 g.