IZJAVA MINISTARSTVA INOSTRANIH POSLOVA O ZAKLJUČCIMA SAVETA ZA INOSTRANE POSLOVE EVROPSKE UNIJE O KUBI

Savet Ministara inostranih poslova Evropske Unije doneo je 18. juna nekoliko odluka o Kubi.

Dokument, koji je izdala Evropska Unija pod naslovom «Zaključci o Kubi», sadrži predlog o «integralnom političkom i otvorenom dijalogu sa kubanskim vlastima na bazi reciprociteta i zajedničkih interesa», o kome je Ministarstvo inostranih poslova Kube vodilo beleške, smatrajući da je neophodna ispravka.

Međutim, pomenuti dokument ne pominje sankcije koje je Evropska Unija 2003. godine pokušala da nametne Kubi, nepravedno i nepromišljeno, a koje od pre dve godine, zbog svoje taštine, smatra samo «suspendovanim».

Sa Kubom će jedino biti moguć dijalog između suverenih i istih, bez uslova i eventualnih pretnji. Ako Evropska Unija želi dijalog sa Kubom, mora definitivno da ukine pomenute sankcije, koje su se pokazale neodrživim i neprimenjivim.

Ni «Zaključci» ne pominju takozvanu «Opštu poziciju», koju su po ubrzanom postupku dogovorili Ministri finansija EU 1996. godine pod Asnarevim pritiskom, a posle nacrta, koji je napisao američki Stejt Department.

Posle tolikih grešaka i neuspeha, jedini jasan zaključak koji bi trebalo da donese EU, jeste da takozvana «Opšta pozicija» treba da nestane, jer niti je bilo, niti ima ikakvog razloga za njeno postojanje, jer onemogućava održavanje normalnih odnosa, uz međusobno poštovanje i zajedničke interese sa našom zemljom.

Treba priznati, da grupa uticajnih evropskih naroda čini napore da promeni ovu smešnu situaciju. Drugi, kao što je Republika Češka, ponašaju se kao američki pioni na mapi Evrope.

S druge strane, «Zaključci Saveta» se klevetnički upliću u strogo unutrašnja kubanska pitanja, iznose sudove i najavljuju posredničke i licemerne akcije, koje Kuba smatra ofanzivnim, neprihvatljivim i energično ih odbija.

Ne dajemo nikakvo moralno ovlašćenje Evropskoj Uniji da sudi i savetuje Kubu.

Ako Savet aludira na privremenu predaju funkcija predsednika Fidela Kastra drugu Raulu Kastru, i naziva je «novom situacijom», izražava iluziju da postoje kontradikcije ili razlike između lidera Revolucije i podele među kubanskim revolucionarima, opet se vara. Revolucija je ujedinjena i čvršća nego ikad.

Naša zemlja rizikuje sopstveni opstanak, herojski odoleva i hrabro se bori više od jednog veka za odbranu svoje nezavisnosti. Kuba je nezavisna i suverena država i Evropska Unija se vara ako misli da može da je tretira na neki drugačiji način, osim kao ravnu sebi.

Evropska Unija pokazuje stalnu i poniznu podređenost Americi, koja je onesposobljava, kako bi održala pozicije zasnovane na evropskim interesima i čini je saučesnikom, iako kaže suprotno, u zločinačkoj i nehumanoj blokadi, koju ova nameće kubanskom narodu, i o kojoj se «Zaključci» ne ususđuju da kažu ni reč. U izjavi Samita, održanog u aprilu sa SAD, Evropska Unija je pristala da diskutuje o Kubi i prihvatila napomenu koja priznaje legitimnost «Plana Buš». Poznati su njihovi tajni sastanci sa glasnicima imperije, uključujući i onaj sa dvoličnim nadzornikom, koga su SAD imenovale za Kubu. Često je i prisustvo njihovih funkcionera na antikubanskim događajima u Majamiju ili Evropi, a pod pokroviteljstvom Vašingtona.

Evropska Unija je sramno licemerna kada se nepravedno obraća Kubi, ali ćuti o američkim torturama u nezakonitoj vojnoj bazi u Gvantanamu, koja uzurpira kubansku teritoriju, kao i u Abu Graibu, gde se tortura primenjuje čak i na građane Evrope. Besramno ćuti i o otmicama ljudi od strane specijalnih američkih službi u nekim trećim zemljama, a osim toga, pozajmila je svoju teritoriju kako bi sarađivala sa tajnim letovima CIA i pokrila nelegalne zatvore. Takođe, ništa ne kaže ni o desetinama nestalih lica u takvim okolnostima, niti o stotinama hiljada ubijenih civila u Iraku.

Evropska Unija je ta koja treba da ispravi greške napravljene u slučaju Kube. Svaki korak u ispravnom smeru imaće adekvatan prijem. Ali, nema žurbe: imamo sve vreme sveta.

Havana, 22. juni 2007.god.