KUBANSKI FILM
Uspomene na «Jagodu i čokoladu»
Tomas Guitieres Alea je jedan od najistaknutijih sineasta u istoriji kubanskog i latinoameričkog filma. Napisao je i režirao više od 20 dugometražnih, dokumentarnih i kratkometražnih filmova. Počeo je da radi na filmu 1948 g., snimajući kratkometražne humorističke filmove. Pošto je diplomirao prava na Univerzitetu u Havani 1951 g., studirao je kinematografiju u Centro Sperimentale della Cinematiographia u Rimu, i diplomirao 1953 g. Tu je snimio svoj prvi film zajedno sa budućim kolegom Huliom Garsijom Espinosom, sa kojim je zajedno režirao «Peščani sprud» (1955 g.), dokumentarac o životu ugljara u Močvari Zapata, koji se prema kritici smatra najboljim kubanskim ostvarenjem te decenije. Učestvuje u osnivanju Kubanskog instituta za filmsku umetnost i industriju (ICAIC), a bio je i član osnivač Nacionalne unije pisaca i umetnika Kube (UNEAC).
Iako se posvetio dugometražnom igranom filmu, Gutieres Alea se povremeno vraćao dokumentarcima, kao što su «Ova naša zemlja» (1959 g.) i «Umetnost duvana» (1974 g.), ne zaboravljajući njegovu saradnju sa Santiagom Alvaresom. U deceniji 60-tih godina, filmovi kao «Dvanaest stolica» (1962 g.), «Smrt jednog birokrate» (1966 G.) i klasični «Uspomene na nerazvijenost» (1968 g.), pokazali su njegov filmski genije. Kasnije je snimio i druge uspešne filmove: «Poslednja večera» (1976 g.), «Preživeli» (1978 g.) i «Jagoda i čokolada» (1993 g.), ovaj poslednji, nominovan za Oskara, zajedno sa Huanom Karlosom Tabiom. Poslednji film, «Gantanamera», je snimio 1995 g. takođe sa Tabiom.
Rad Gutieresa Alee predstavlja pokret nastao u deceniji 1960-1970 g., poznat kao novi latinoamerički film, čiji je glavni cilj bio stvaranje filmova u kojima će gledalac aktivno učestvovati kao još jedan učesnik u radnji filma. Držao je predavanja i seminare u kulturnim i obrazovnim centrima u više zemalja. Učestvovao je kao savetnik u radionicama koje je organizovao «Sundance Institute» u SAD. Pisao je eseje i članke objavljene u domaćim i stranim časopisima i novinama. Autor je eseja «Dijalektika gledaoca». Njegovi filmovi su dobili brojne nagrade i priznanja u raznim delovima sveta gde su takođe prokazivane retrospektive njegovih dela.
Živeli Malu i Horhito
«Živela Kuba» se smatra avanturističkim filmom koji predvode dvoje dece koja beže od porodica tražeći istinsku ljubav. Film koncipiran kao road movie, obuhvata teme kao što je odbrana prijateljstva i potreba poštovanja dece, shvatanja njihovog sveta i uzimanja u obzir kada se donosi bilo kakva odluka koja može da promeni smer njihovih ili života njihove porodice. «Živela Kuba» priča avanture sa puta dvoje dece od Havane do Maisija, najistočnije tačke Kube.
Film koji je režirao Huan Karlos Kremata, stvaralac takođe veoma uspešnog «Ništa», ispunjava prostor u filmskom stvaralaštvu koji je posvećen ne samo deci, nego i svoj publici, jer to sugerišu teme koje obrađuje kao posledice netolerancije, čiji je primer apsurdno neslaganje koje postoji između majki i dece, nerazumevanje roditelja i učenje silom kome su podvrgnuta deca zbog ponašanja zaraćenih strana i neodgovornosti njihovih roditelja.
«Živela Kuba» je skoncentrisana na intenzivnu priču o prijateljstvu dvoje dece protagonista, koju tumače Malu Tarau (koja je dobila nagradu za najbolju glumicu na Osmom susretu latinoameričkog filma u Marselju, Francuska) i Horhito Milo. To je i jednostavna i ljupka drama koja približava i sada goruće teme, kao što je pitanje emigracije, uvek iz dečije perspektive i zabavne i poštene tačke gledišta. Osim toga se ističe kreativnost i svežina sa kojima je ispričana priča o prijateljstvu i zrelost mališana, pred sentimentalnim, političkim i vaspitnim raskidima u svetu odraslih.
Među priznanjima koje je dobio «Živela Kuba» su «Gran Pri Mladi ekran» na Festivalu u Kanu 2005 g., u Francuskoj, nagrada «Percorsi Creativi» na XXXV Festivalu Gifoni u Italiji i «Gran Pri na X međunarodnom festivalu za decu i omladinu» u nemačkom gradu Kemnic. Film je takođe uvršćen u 58 stranih filmova kandidata za nominaciju Oskar 2006 g. «Živela Kuba» je poziv na razumevanje među ljudskim bićima uprkos razlikama.
