PITSBURG I SAMIT NA MARGARITI
Završna deklaracija sa samita G-20 u Pitsburgu, od petka, 25. septembra, izgleda nestvarno. Da pogledamo glavne tačke njenog sadržaja:
«Sastajemo se usred kritičnog prelaska krize ka oporavku da bi smo ostavili iza sebe jedno doba neodgovornosti i usvojili skup politika, propisa i reformi koje se prilagođavaju potrebama globalne ekonomije XXI veka.»
«Obavezujemo se danas da zadržimo naš snažan odgovor dok se ne obezbedi trajan oporavak.»
«...obavezujemo se da usvojimo politiku potrebnu za utvrđivanje osnove za snažan, održiv i uravnotežen rast za XXI vek.»
«Želimo rast bez ekstremnih ciklusa i tržišta koja podržavaju odgovornost.»
«... zajedno ćemo raditi na stvaranju snažnog, održivog i uravnoteženog globalnog rasta. Potreban nam je trajan oporavak koji će stvoriti poslove potrebne našim narodima.»
«Potreban nam je održiviji i uravnoteženiji rast među zemljama što bi smanjilo našu neuravnoteženost.»
«Obavezujemo se da izbegnemo ekstremne cikluse uspona i padova cena.»
«...preduzećemo odlučujuće korake prema strukturalnim reformama koje pokreću privatnu potražnju i dugoročno jačaju potencijalni rast.»
«Nećemo dozvoliti povratak na uobičajeno ponašanje u bankarskom sektoru, tamo gde su nepromišljenost i odsustvo odgovornosti doveli do krize.».
«Obavezujemo se da zajednički delujemo da bi smo prekinuli praksu koja je podržavala preveliko izlaganje rizicima.»
«Određujemo G-20 kao glavni forum naše međunarodne ekonomske saradnje.»
«Obavezni smo (u Međunarodnom monetarnom fondu) da, kao kvotu od barem 5 %, izvršimo transfer na dinamična tržišta u rastu i zemlje u razvoju...»
«Održiv ekonomski razvoj je najbitniji za smanjenje siromaštva.»
Grupu G-20 čine sedam najindustrijalizovanijih najbogatijih zemalja: SAD, Kanada, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Italija i Japan, plus Rusija; 11 glavnih zemalja u usponi: Kina, Indija, Južna Koreja, Indonezija, Južna Afrika, Brazil, Argentina, Australija, Saudijska Arabija, Turska, Meksiko i Evropska Unija, sa mnogima od kojih održavamo odlične ekonomske i političke odnose. Od pre tri samita, Španija i Holandija učestvuju kao gosti.
Ideja kapitalističkog razvoja bez krize je velika iluzija koju SAD i njihovi saveznici nastoje da prodaju zemljama sa ekonomijom u usponu koje učestvuju u G-20.
Skoro sve zemlje Trećeg sveta, koje nisu saveznici SAD, gledaju kako one štampaju papirni novac koji cirkuliše čitavom planetom kao konvertibilne devize, bez zlatne podloge, kupuju akcije i preduzeća, prirodne resurse, pokretna i nepokretna dobra i obveznice javnog duga, štite svoje proizvode, lišavaju narode njihovih najboljih umova i pridaju ekstrateritorijalni karakter svojim zakonima. To se nadovezuje na pokoravajuu moć njihovog oružja i monopol nad osnovnim informativnim sredstvima.
Potrošačka društva su nespojiva sa štednjom prirodnih i energetskih resursa što zahtevaju razvoj i očuvanje naše vrste.
U kratkom istorijskom periodu i zahvaljujući revoluciji, Kina je prestala da bude polukolonijalna i polufeudalna zemlja, za poslednjih 20 godina je rasla tempom od više od 10% i postala glavni motor svetske privrede. Nikada jedna mnogonacionalna, ogromna država nije dostigla sličan rast. Danas poseduje najveću rezervu konvertibilnih valuta i najveći je poverilac SAD. Razlika je duboka u odnosu na najrazvijenije kapitalističke zemlje: SAD i Japan. Njihovi dugovi, s druge strane, dostižu sumu od 20 biliona dolara.
SAD više ne mogu da predstavljaju model ekonomskog razvoja.
Polazeći od činjenice da je poslednjih godina temperatura planete porasla za 0,8°C, istog dana kada se završio Samit u Pitsburgu, glavna novinska agencija SAD je objavila da će temperatura porasti «za skoro tri stepena Celzijusa od ove godine do kraja veka, čak iako svaka zemlja smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte kao što se, prema izveštaju Ujedinjenih nacija, predlaže.»
«Jedna grupa naučnika je pregledala planove za ispuštanje gasova 192 zemlje i izračunala šta bi moglo da se dogodi sa globalnim zagrevanjem. Projekcije uzimaju u obzir 80%smanjenja kod zagađivača iz SAD i Evrope do 2050 g, što po sebi nije sigurno.»
«Ugljen dioksid, koji pre svega nastaje od korišćenja fosilnih goriva kao što su ugalj i nafta, glavni je uzrok globalnog zagrevanja, koje zadržava solarnu energiju u atmosferi (...) svetska temperatura je već porasla za 0,8 °C», ponavljaju.
«Veliki deo povećanja se duguje nacijama u razvoju, koje nisu preduzele velike mere za smanjenje svojih emisija gasova, ukazuju naučnici na jednoj konferenciji za štampu od četvrtka.»
«Usmeravamo se ka jednom nizu veoma ozbiljnih promena na našoj planeti», rekao je Akim Štajner, direktor ekološkog programa OUN:»
Sa svoje strane, Robert Korel, važan stručnjak za američku klimu je istakao da:
«...ako zemlje u razvoju do 2050 g. smanje svoje emisije za nekih 80%, i dovedu ih do plovine, svet će još uvek imati povećanje od 1,7°C.»
«...svetska temperatura će se isto tako povećati za od 2,7°C do kraja veka, rekao je Korel. Evropski predsednici i predsednik SAD, Barak Obama, utvrdili su cilj za ograničavanje zagrevanja na nekoliko stepeni.»
Ono što nisu objasnili je kako postići taj cilj, niti doprinos iz NBPa za investicije u siromašnim zemljama i nadoknadu štete izazvane obimom zagađujućeg gasa koji su najindustrijalizovaniji izbacili u atmosferu. Svetsko javno mnjenje treba da stekne solidnu kulturu o klimatskim promenama. Čak i ako ne bi postojala ni najmanja greška u proračunu, čovečanstvo će ići ka ivici provalije.
Kada se Obama u Pitsburgu sastao sa svojim gostima iz G20 da bi govorio o slastima Kapue, na ostrvu Margarita, u Venecueli, je počinjao Samit šefova država UNASURa i Organizacije afričkog jedinstva. Tamo se sastalo više od 60 predsednika, premijera visokih predstavnika zemalja Južne Amerike i Afrike. Takođe su bili prisutni Lula, Kristina Fernandes i Predsednik Južne Afrike, Jakob Zuma, koji su došli iz Pitsburga, da bi uživali u jednom toplijem i bratskijem samitu, gde su iskrenije obuhvaćeni problemi Trećeg sveta. Predsednik Bolivarske Republike Venecuele, Ugo Rafael Ćaves, je briljirao i treperio na tom samitu. Imao sam prijatnu mogućnost da čujem glasove poznatih i proverenih prijatelja.
Kuba zahvaljuje na podršci i solidarnosti koja je izronila na tom samitu, gde ništa nije bilo zaboravljeno.
Šta god da se desi, narodi će sve više sticati svest o svojim pravima i dužnostima!
Kakva velika bitka će se voditi u Kopenhagenu!
Fidel Kastro Ruz
27. septembar 2009 g.
