OZBILJNI OBAMA
Bolivijski predsednik, Ugo Ćaves, je bio zaista originalan kada je govorio o «enigmi dvojice Obama».
Danas je govorio ozbiljni Obama. Nedavno sam priznao dva pozitivna aspekta njegovog ponašanja: pokušaj da donese zdravlje za 47 miliona Amerikanaca koji ga nemaju i njegovu brigu za klimatske promene.
Ono što sam juče izneo o bliskoj pretnji koja se nadvila nad ljudsku vrstu, moglo bi izgledati pesimistički, ali nije daleko od stvarnosti. Sada treba da se sazna mišljenje mnogih šefova država o toj, ignorisanoj i zaboravljenoj temi klimatskih promena.
Obama je bio prvi u iznošenju svog mišljenja kao zemlja domaćin Sastanka na visokom nivou Ujedinjenih nacija o toj temi.
Šta je rekao? Prenosim suštinske reči njegovog izlaganja:
«Priznajemo da je pretnja planeti ozbiljna i rastuća.»
«Odgovor na taj ambijentalni izazov će oceniti istorija.»
«Nema nacije bilo koliko da je velika ili mala, koja bi pobegla od posledica klimatskih promena.»
«Svakodnevno se povećavaju visoke plime koje pustoše obale, a jače oluje i poplave prete našim kontinentima.
«Bezbednost i stabilnost svih naših nacija je u opasnosti.»
«Stavili smo klimu na vrh prioriteta našeg međunarodnog rasporeda, od Kine do Brazila, od Indije do Meksika, Afrike i Evrope.»
«Ako se ujedinimo, ti koraci su značajni.»
«Shvatamo težinu situacije i odlučni smo da delujemo.»
«Ali nismo danas ovde došli da slavimo napredak.»
«Ima puno posla pred nama».
«A taj posao neće biti lak.»
«Primećujemo da je najteži deo puta pred nama.»
«Ovo se dešava u trenutku kada je prioritet za mnoge oživljavanje privrede.»
«Svi imamo sumnje oko klimatskog izazova.»
«Teškoće i sumnje nisu izgovor za nečinjenje.»
«Svako od nas treba da uradi svoj deo da bi naše privrede porasle ne dovodeći planetu u opasnost.»
«Od Kopenhagena treba da načinimo značajan korak napred u vezi klimatske debate.»
«Isto tako ne možemo da dozvolimo da stare podele spreče traženje zajedničkog rešenja.»
«Razvijene države su prouzrokovale najveći deo štete i treba da preuzmu odgovornost.»
«Nećemo savladati ovaj izazov ako se ne ujedinimo.
«Znamo da ove države, posebno najosetljivije, nemaju ista sredstva za borbu sa klimatskim izazovima.»
«Budućnost nije opcija između ekonomskog rasta i čiste planete, jer opstanak zavisi od obe stvari.»
«Odgovorni smo da pružimo finansijsku i tehničku pomoć tim državama.»
»Tražimo sporazum koji će omogućiti porast kvaliteta života naroda, bez nanošenja štete planeti.»
«Znamo da budućnost zavisi od globalnog kompromisa.»
«Ali, put je dug i težak i nemamo vremena za popravni.»
Sada je problem da je sve što tvrdi kontradiktorno onome što SAD čine već 150 godina, posebno od kada su, po završetku Drugog svetskog rata, nametnule svetu sporazum iz Breton Vudsa i postale gospodari svetske privrede.
Stotine vojnih baza smeštene u desetinama zemalja na svim kontinentima, njihovi nosači aviona i pomorske flote, njihove hiljade komada nuklearnog oružja, njihovi osvajački ratovi, njihov vojno-industrijski kompleks i njihova trgovina oružjem, su nespojivi sa opstankom naše vrste. Potrošačka društva su isto tako nespojiva sa idejom ekonomskog rasta i čiste planete. Bezgranično rasipništvo neobnovljivih prirodnih resursa, posebno nafte i gasa, koji su se sakupljali stotinama miliona godina, a koji će, po sadašnjem tempu potrošnje, biti iscrpljeni za nešto više od dva veka, bilo je osnovni uzrok klimatskih promena. Čak i kada se smanje zagađujući gasovi u industrijalizovanim zemljama, što bi bilo pohvalno, isto tako je tačno da 5 milijardi i 200 miliona stanovnika planete Zemlje, to jest, tri četvrtine njenog stanovništva, živi u zemljama koje u velikoj, ili manjoj meri tek treba da se razviju, što bi zahtevalo ogromnu potrošnju uglja, nafte, prirodnog gasa i drugih neobnovljivih resursa što je, u skladu sa modelima potrošnje koje je stvorila kapitalistička privreda, nespojivo sa ciljem spasavanja ljudske vrste.
Ne bi bilo pravedno kriviti ozbiljnog Obamu iz pomenute enigme za ono što se događalo do danas, ali je još nepravednije da nas drugi Obama uverava da čovečanstvo može da se sačuva po pravilima koja danas prevladavaju u svetskoj ekonomiji.
Predsedik SAD je priznao da su razvijene države prouzrokovale najveći deo štete i da treba da snose odgovornost. To je bez sumnje bio hrabar gest.
Bilo bi takođe pravedno priznati da nijedan drugi predsednik SAD nije imao hrabrosti da kaže ono što je on rekao.
Fidel Kastro Ruz
22. septembar 2009 g.
