GOVOR MINISTRA SPOLJNIH POSLOVA, DRUGA FELIPEA PERESA ROKEA, O TEMI 19 DNEVNOG REDA 63. ZASEDANJA GENERALNE SKUPŠTINE OUN, POD NASLOVOM “POTREBA OKONČANJA EKONOMSKE, TRGOVINSKE I FINANSIJSKE BLOKADE KOJU SU SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE NAMETNULE KUBI”

 

Gospodine Predsedniče,

 

Dragi oče Migele D'Eskoto, još jednom pozdravljam vaš izbor i vaše prisustvo na ovoj debati. Vi danas ovde predstavljate glas naroda, glas malih. Vi, Oče, možete računati na Kubu.

 

Gospodo delegati,

 

Kao i svake godine, od 1992 g., pojavljujmo se pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih Nacija da bi smo tražili ukidanje nelegalne i nepravedne blokade koju je vlada SAD nametnula Kubi pre skoro 50 godina. Sedam od svakih 10 Kubanaca provelo je ceo svoj život pod tom neracionalnom i beskorisnom politikom, koja bezuspešno nastoji da baci na kolena naš narod. Blokada je starija od gospodina Baraka Obame i od čitave moje generacije.

Glasanje koje će se održati kroz nekoliko minuta odvija se u veoma posebnim okolnostima, posle razornog prolaska dva moćna uragana preko Kube, samo 5-6 dana pre izbora u SAD i na sceni jedne duboke međunarodne finansijske krize pred kojom nijedna od naših zemalja nije imuna.

Više od 500 hiljada oštećenih kuća i hiljade škola i zdravstvenih institucija, uništena trećina obradivih površina i ozbiljno razorena električna i komunikacijska infrastruktura, između ostalih šteta, rezultat je nikad ranije viđenih prirodnih pojava, što predstavlja dokaz posledica klimatskih promena za zemlje Kariba.

Ako je gubitak ljudskih života bio minimalan, to je rezultat ogromnih napora koje su prethodno obavile vlasti i narod, što je omogućilo evakuaciju i zaštitu na sigurnim mestima 3,2 miliona ljudi. Na kraju krajeva, kada se dogodio uragan Katrina, bila je to Kuba, a ne Nju Orleans.

Uprkos obimnih šteta i razaranja izazvanog uraganima, nijednom bolesniku na Kubi nije nedostajala lekarska zaštita i sva kubanska deca i 30 hiljada mladih iz 125 zemalja koji studiraju uz stipendije u našim univerzitetima sada trenutno prisustvuju časovima. Niko nije bio niti će biti napušten.

U ime kubanske vlade i naroda, želeo bih da izrazim našu duboku zahvalnost svima onima koji su, na jedan ili drugi način, izrazili svoju solidarnost i podršku Kubi u ovoj dramatičnoj konjunkturi. Do danas smo primili pomoć iz 64 zemlje.

Kao kontrast naširoko primljenoj solidarnostii tvrdnjama koje je ovog jutra izneo ovde predstavnik vlade SAD, na čije ću reči dati kasnije prikladan odgovor, vlada SAD je suprotno tome odgovorila sa uobičajenim cinizmom i licemerjem. Dok je odbijala da prihvati naš zahtev da nam dozvoli da od američkih preduzeća putem privatnih kredita, makar bili i na 6 meseci, kupimo hranu i neophodne materijale za rekonstrukciju, s druge strane je pokušavala da orkestrira grubu propagandnu kampanju kojom je nastojala da optuži našu vladu da se ne brine za svoj narod.

Kuba je sa svoje strane delovala privržena svom tradicionalnom principijelnom stavu. Ne možemo da prihvatimo tobožnju pomoć onih koji su pooštrili blokadu, sankcije i neprijateljstvo prema našem narodu.

Kuba nije tražila od vlade SAD ništa na poklon. Jednostavno smo tražili da nam dozvole da kupimo.

Administracija predsednika Buša još jednom laže međunarodnu zajednicu. Laže kad izjavljuje da je dala dozvolu od 250 miliona dolara za poljoprivrednu prodaju našoj zemlji posle prolaska uragana. Prodaja hrane postoji od 2001 g. i to nije – kao što se ovde nastojalo da objasni – bila odluka doneta posle uragana da bi se pomoglo Kubi posle razornog prolaska tih meteoroloških pojava. Prodaje postoje od 2001 g. i nabavka tih proizvoda je jedino moguća prema striktnim merama nadzora i posle završenog birokratskog procesa dobijanja licence za svaki pojedini slučaj od strane brojnih institucija vlade SAD. Kuba, osim toga, mora da plati u gotovom i unapred. Činjenica je da vlada SAD svaki put postavlja sve više prepreka da bi ograničila pomenute kupovine.

Kada bi vladu SAD istinski zanimala dobrobit kubanskog naroda, jedino moralno i etičko ponašanje bi bilo da ukine blokadu nametnutu mojoj zemlji, koja krši najelementarnije norme međunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih Nacija.

Da bi se imala ideja o veličini štete koju svake godine politika blokade pričinjava kubanskom narodu, samo u ekonomskim terminima, dovoljno bi bilo naznačiti da je njen godišnji uticaj skoro jednak procenama šteta koje su zajednički proizveli uragani Gustav i Ajk.

Uragani su prirodne pojave koje se pogoršavaju u uslovima klimatskih promena i globalnog zagrevanja. Nažalost, ne mogu da se izbegnu. Blokada je jedna genocidna i nezakonita politika. Za razliku od uragana, američke vlasti mogu da je okončaju i oslobode kubanski narod produžene patnje.

Ekonomska, trgovinska i finansijska blokada koju je vlada SAD nametnula Kubi je glavna prepreka kako za oporavak kubanskog naroda posle prolaska uragana, tako i za naš ekonomski i društveni razvoj.

Veoma konzervativni proračuni otkrivaju da direktna akumulirana šteta koju je izazvala blokada Kube prevazilazi 93 milijarde dolara, skoro dvostruko od našeg internog bruto proizvoda. Po sadašnjoj vrednosti dolara, taj iznos bi bio jednak iznosu od najmanje 224 milijarde i 600 miliona dolara. Nije teško zamisliti šta bi Kuba tokom tih 50 godina dostigla da nije bila podvrgnuta tom brutalnom ekonomskom ratu planetarnih razmera.

U otvorenom nepoštovanju izražene volje međunarodne zajednice i 16 uzastopnih rezolucija Generalne skupštine, vlada SAD su ove poslednje godine usvojile nove i još oštrije ekonomske sankcije protiv Kube; pojačale su praćenje aktivnosti kubanskih preduzeća i onih iz drugih zemalja; razvili su bezumni lov na naše međunarodne finansijske transakcije, čak i kada nastojimo da izvršimo naša plaćanja organima Ujedinjenih Nacija. Njihov bes je došao do ekstrema da blokiraju stranice na Interntu koje imaju veze sa našom zemljom.

S druge strane, Vašington je povećao do nivoa bez presedana finansijsku i materijalnu podršku akcijama za rušenje kubanskog ustavnog poretka. U tom cilju je odobrio dodatnih 46 miliona dolara namenjenih internoj subverziji na Kubi i još 39 miliona za održavanje ilegalnih radio i TV prenosa protiv naše zemlje. Samo ti fondovi osam puta nadmašuju iznos tobožnje donacije ponuđene kubanskom narodu posle prolaska uragana.

U izveštaju koji je izradila Kancelarija za finansijsku inspekciju američke vlade objavljenom novembra 2007 g., eksplicitno se priznaje da od 20 programa sankcija koje se primenjuju na različite zemlje, blokada protiv Kube čini skup najsveobuhvatnijih ekonomskih sankcija koje su SAD ikad nametnule.

 

Gospodine Predsedniče,

 

Širok i dokumentovan izveštaj koji je podneo Generalni sekretar uz saradnju 118 zemalja i 22 međunarodna organa i agencije, me obavezuje da ovde insistiram na primerima koji dokazuju da nema aspekta ekonomskog i društvenog života Kube koji nije pogođen američkom blokadom.

Od nemogućnosti pristupa materijalima i opremi za dečiju kardiovaskularnu hirurgiju, ili neophodnim tomografima za modernu onkologiju, do proganjana uz novčane kazne i zatvor američkih građana koji putuju na Kubu, pa čak i turističkih agencija koje to promovišu. Vlada SAD bi trebalo da ovoj Skupštini objasni zbog čega smatra za neprijatelje kubansku decu bolesnu od srca.

Lažu svake godine pred ovom Skupštinom predstavnici vlade SAD kada ponavljaju da ne postoji takva blokada i da njihove mere nisu glavni uzročnici nestašica i patnji koje je tokom svih ovih godina trpeo i trpi kubanski narod.

 

Gospodo delegati,

 

Blokada nije ekskluzivno bilateralno pitanje između Kube i SAD. Ekstrateritorijalna primena američkih zakona i proganjanje legitimnih interesa preduzeća i građana trećih zemalja koje vi, gospodo delegati, predstavljate pred ovom Skupštinom - tema je koja se tiče svih ovde okupljenih država.

Blokada takođe flagrantno krši prava američkog naroda. Narušava njegovu slobodu putovanja, prihvaćenu u samom ustavu SAD. Ministarstvo finansija je poslednjih godina pooštrilo svoju striktnu politiku odbijanja dozvola za religioznu, profesionalnu, kulturnu i studentsku razmenu između američkog i kubanskog naroda.

Blokada, osim toga, sprečava normalne odnose između Kubanaca koji žive u SAD i njihovih rođaka na Kubi.

 

Gospodine predsedniče,

 

Kroz nekoliko sati biće izabran novi predsednik SAD. On će morati da odluči da li će prihvatiti da je blokada jedna propala politika koja svaki put izaziva sve veću izolaciju i diskreditaciju njegove zemlje, ili će zaslepljeno i okrutno istrajati u pokušaju da pokori kubanski narod glađu i bolestima.

Sa ove tribine, gospodo delegati, ponavljam:

Nikada neće moći da slome kubanski narod. Ni blokade, ni uragani neće moći da nas obeshrabre. Neće biti ljudske, ili prirodne sile sposobne da pokori Kubance. Ako se želi primer, tu je tih 5 kubanskih heroja, boraca protiv terorizma, koji su već izdržali deceniju nepravednog i okrutnog zatvaranja u američke zatvore i koji su simbol odlučnosti našeg naroda da brani svoje dostojanstvo, svoju slobodu i nezavisnost.

Zahvaljujem govornicima koji su mi prethodili na njihovim rečima solidarnosti i ohrabrenja kubanskog naroda, na odbrani prava Kube, koje je danas i pravo svih naroda ovde zastupljenih, na njihovoj obrani Povelje i Međunarodnog prava.

Odbacujem, slovo po slovo, tvrdnje koje je ovde izneo predstavnik vlade SAD.

Vama, gospodine, kažem da vi predstavnici vlade SAD u ovoj sali, treba da se stidite; vi ste sami u najdubljoj i potpunoj samoći. Svet je uz naše malo, buntovno ostrvo

I razjašnjavam vam, gospodine, mi nismo antiamerikanci, mi smo antiimperijalisti, ne ispovedamo mržnju prema vašem narodu, niti revanšistički duh. Smatramo vaš narod takođe žrtvom, kao i naš, nezakonite i apsurdne politike vaše vlade.

Potrebno, je gospodine, nešto više od moći i vojne snage - vi bi to već trebalo da znate -: potreban je moralni autoritet.

Vi imate silu, istina je, ali mi imamo pravo.

Vi nemate argumente, vi svake godine ponavljate isti niz nepovezanih i suvišnih ideja. Mi imamo sve argumente, oni su u dokumentima koji su ovde podeljeni i u našim rečima.

Vaš Državni sekretar ne dolazi u ovom trenutku u ovu Skupštinu, ne samo zbog arogancije, nego zato što nema šta da kaže; postoji i bojazan i stid u toj odluci.

Vi pretite, mi nikad ne pretimo. Mi tražimo podršku od ove Skupštine, uz poštovanje i plemenitost.

Vi koristite laž, mi koristimo istinu.

Vi kažnjavate našu decu, naše stare, naše bolesne; mi ne krivimo vaš narod, vaš narod je takođe žrtva. Ponudili smo vam naše lekare koji su bili spremni da rizikuju svoje živote i da pruže svoj talenat kada je bio uragan Katrina, da bi spasli živote i olakšali bol; vi to niste dozvolili. Jednog dana treba da odgovarate za tu odluku.

Za nekoliko dana će vaš predsednik napustiti svoj položaj. Pooštrio je blokadu Kube do nezamislivih granica, vodio je ekonomski rat protiv našeg naroda do šizofrenog nivoa, pretio nam je promenom režima, ipak, odlazi ne postigavši to, on je deseti koji je ovuda prošao ponavljajući istu pogrešnu i nezakonitu politiku.

Istina je da je potrebna promena u SAD i u njenoj politici. istina je da «we need a change», i istina je takođe da treba promeniti svet u kome živimo, svet nametanja i ucene, i izgraditi svet u kome se poštuje pravo svih naroda.

Kažem vam da se ne može varati ceo svet sve vreme, kao što je tvrdio veliki Abraham Linkoln, koga poštuje i kome odaje priznanje i naš narod.

Vi ste rekli da je vaša politika isuviše poznata, i to je istina. Vaša politika je isuviše poznata, ono što se ne zna je zašto je održavate pred univerzalnim odbacivanjem i odbacivanjem vašeg sopstvenog naroda.

Vi ste rekli da branite pravo na obavljanje trgovine sa zemljama koje to budu želele.

Vi možete da odlučite da ne obavljate trgovinu sa nekom zemljom, ali nemate pravo da proganjate njene preduzetnike zato što žele da trguju, ili ulažu na Kubi. I još manje da proganjate preduzetnike drugih zemalja Helms-Bartonovim zakonom i drugim ekstrateritorijalnim propisima. Vi tražite da ova Skupština ne razmatra rezoluciju koju je podnela Kuba. Mi insistiramo kod Skupštine na važnosti i potrebi diskusije o ovoj rezoluciji i njenom usvajanju, jer se ovde ne poništava samo pravo Kube, već i pravo svih.

Vi ste govorili o «plesu miliona», ponovili ste mnoštvo cifara i miliona koje ste tobož ponudili.

Istina je da ste nam četiri puta ponudili 5 miliona i odbili smo to, jer se naše dostojanstvo ne može kupiti ni sa 5, ni sa 500 miliona, ni sa 5 milijardi, ni sa 500 milijardi. Upozorili smo vas da je to iluzija.

Vi ste rekli da su neprihvatljive reči ambasadora Horhea Bolanjosa, Šefa Interesne sekcije Kube u Vašingtonu. Ja vam ih ponavljam ovde, jednu po jednu: «Blokada je genocidna i nelegalna politika i treba da bude odmah ukinuta, uz poštovanje već 16 puta glasno iznetih zahteva ove Skupštine.»

Najzad, gospodo delegati, želeo bih da sa vama podelim osećanje koje u ovom trenutku obuhvata naš narod, koji tamo na našem ostrvu prati izbliza ovu debatu.

Kada se 1995 g. rodio moj sin, ova Skupština je već bila glasala protiv američke blokade Kube; on već ima 13 godina.

Kada se 2000 g. rodila moja kćerka, ova Skupština je već 8 puta glasala protiv blokade, moja kćerka ima već 8 godina.

Do kad će deca i mladi Kubanci morati da čekaju da se izvrši pravda?

Do kada će kubanski narod, koji je dobio jednodušnu podršku ove Skupštine, morati da čeka da se prizna njegovo pravo i izvrši pravda?

Do kada će mladi Amerikanci morati da se suočavaju sa globama i zatvorom zbog pokušaja da posete našu zemlju, upoznaju naše univerzitete i naše studente?

Do kada će se smatrati prestupom državljana neke druge zemlje, koje vi predstavljate gospodo delegati, pokušaj trgovine, ili investiranja na Kubi?

Do kada će se nastojati da se umore glađu i bolestima ta deca koja, kao moja deca na Kubi, sanjaju i veruju da je jedan bolji svet moguć; svet gde se poštuje dostojanstvo, nezavisnost i slobodno opredeljenje svih naroda?

Predstavnik SAD je molio ovu Skupštinu da ne podrži našu rezoluciju.

Mi vas molimo, sa poštovanjem, da podržite Kubu, podržite naše pravo, podržite našu rezoluciju.

U ime tog kubanskog naroda, hiljadu puta herojskog, koji, uprkos nedaćama, nije bio poražen, koga nisu mogli da blokiraju niti da mu ubiju nadu i radost, ponovo pozivam na solidarnost ove Skupštine.

Naš narod veruje u odluku koju ćete vi doneti kroz nekoliko minuta. U ime Kube, molim vas da glasate za nacrt rezolucije pod naslovom: «Potreba okončanja ekonomske, trgovinske i finansijske blokade koju su Sjedinjene Američke Države nametnule protiv Kube.»

 

Hvala lepo (Aplauzi).